Изненађење – стиже беба!
Од око 210 милиона трудноћа, колико их се догоди годишње у свету, скоро две петине је непланирано. Наравно, то присиљава пар да се одлучи шта ће учинити са својом везом и на тај начин је присиљен да се уклопи у норме социјалног понашања. Овакво балансирање посебно је кризно у случајевима кад пар жели малу породицу, закључци су испитивања Алан Гутмечеровог института.
Током прошлог века, захваљујући урбанизацији и модернизацији, ниво образовања жена је порастао тако да велики број дама активније учествује у одлучивању колико ће деце рађати. Због тога мале породице постају норма широм света. Просечна Европљанка, као и Американка, рађа двоје деце. То је случај и у већем делу Азије, док је у Латинској Америци просек између двоје и троје деце. Само у подсахарским земљама Африке жене и даље рађају већи број деце – петоро или шесторо, али и ту је број деце смањен у односу на седамдесете године, када је просечна породица имала седморо или осморо деце.
Осим броја деце, већина парова данас жели да контролише и када ће имати дете, као и колика ће разлика у узрасту између деце бити. Најчешће се жене одлучују да направе паузу између два детета најмање две године.
Ипак, у многим земљама жене и даље рађају више деце него што желе, показују испитивања Алан Гутмечеровог института. Веома су распрострањене изјаве жена које су током последњих неколико година имале непланиране порођаје – или су остале раније у другом стању него што су то желеле, или им се то догодило у тренутку кад уопште више нису желеле да рађају. Проценат жена које су недавни порођај описале као непланиран присутан је највише у Кенији, на Филипинима, у Латинској Америци и у Јапану.
Контрацептивна средства помоћу којих парови могу да контролишу зачеће нису идеална. Пар који жели да има од двоје до четворо деце требало би да контролише зачеће између 16 и 20 година. Такође, већини жена је тешко да узимају пилулу свакодневно, из године у годину, или да редовно користе кондом или дијафрагму. Осим тога, жене у многим земљама у развоју и даље нису у могућности да контролишу трудноћу, јер су контрацептивна средства за њих прескупа, снабдевање је нередовно, а квалитет бриге о томе слаб.
Абортус, којем се најчешће прибегава кад се не жели дете, метода је која у јавности ствара највише подела "за" и "против". Ово не треба да изненађује, јер је однос према овом чину обојен религијски, морално, здравствено, статусом жене у одређеном друштву, али и људским и женским правима. А управо је та борба за једнака права довела до тога да све већи број жена постаје свестан да имају право на контролу рађања. Као директна последица тога је све већи број парова који имају двоје деце. У развијеним земљама и земљама у развоју овакав тип породице постао је уобичајен последњих деценија.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
