Хладни рат путоказима у бившој СФРЈ

БЕЧ – Време ратова на простору бивше Југославије је завршено, али не потпуно, јер се наставља ратом путоказима, пише бечки „Пресе”.

„Ко вожњу колима сматра више пустоловином, а мање као обично кретање између две тачке, приликом експедиције кроз Балкан пун граница у потпуности ће бити задовољан. Време југословенских ратова је прошло, али националне администрације путева чини се и даље су обележене осветом. Некадашњи противници у рату међусобно се кажњавају непоштовањем и то преко путоказа”, истиче лист.

Ко се, на пример, налази у главном граду Хрватске, биће суочен на периферији с пристојном мрежом аутопутева и шумом путоказа, али ће бити и пред дилемом – где се налази аутопут ка Србији.

Београд је удаљен свега 400 километара, али путоказ се не може пронаћи.

Ко нема среће кренуће ка Ријеци или Марибору. Познаваоци кренуће према Славонском Броду, месту на пола пута до границе. Међутим и тамо нигде не пише „Београд” већ постоји само путоказ до граничног места Липовац, којим се индиректно показује пут ка српској метрополи.

Тек 30 километара испред границе појављује се Београд на хрватским путоказима, наводи „Пресе”.

И на аутопуту у Србији се радије указује на гранично место Шид него на Загреб. У Београду постоји неколицина путоказа на којима пише „Загреб”, констатује лист.

„Тежа постаје вожња у оближње Косово. На аутопуту код Ниша постоје путокази ка далеком Солуну или Софији, али само познаваоци знају да мали излаз Прокупље отвара пут ка Приштини”, наводи бечки дневник.

„Хладни рат путоказима никако не олакшава странцима проналажење балканских путева. Једна европска карта није довољна, већ су потребни осећај за навигацију и наравно – срећа”, закључује „Пресе”.