Србији прети банкрот

Србија неизоставно мора да закључи аранжман са ММФ-ом, да задржи лањски износ „крос бордер” кредита, да револвира краткорочне зајмове, да убеди банке да не смањују кредитну активност… Да учини све не би ли одржала девизну ликвидност. Без тога прети нам сценарио из 1980, када смо као држава банкротирали, каже за „Политику” Стојан Стаменковић, уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови”.

Чак и да у свему томе успемо, неминовно је смањивање укупне јавне и друге потрошње. Да ли смо спремни и способни за то?

(/slika2)Стаменковићу, који се већ 30 година као стручни консултант „рве” са разним мисијама ММФ-а и који је тренутно члан саветничког тима премијера Цветковића, јасно је да ћемо уместо кресања расхода из буџета посегнути за повећањем дефицита – са 1,75 на свих три процента БДП. То су, признаје наш саговорник, чиниле и друге земље, али ММФ ће се, уверен је, одмах успротивити таквом предлогу. Ако га и прихвати, захтеваће да се тај дефицит искористи за инвестиције у инфраструктурне објекте, а не за друге видове потрошње. Где је излаз?

Да влада што пре изађе са што разумнијом економском политиком за савладавање кризе и рецесије у којој ће штедња и смањивање јавне потрошње бити на првом месту. Ако она то не учини – урадиће то инфлација и курс. Отуда и Стаменковићева процена да ће инфлација 2009. бити око 15 одсто, а ни раст курса евра не може бити ни за промил мањи. Можда чак и већи.

– Прошлонедељни копаонички сусрет политичара, привредника и економиста само је још један доказ олаког односа наше елите према све оштријој рецесији. И уместо да чујемо шта ћемо и како да урадимо не бисмо ли њене последице што више ублажили, јер на узроке не можемо да одговоримо, ми смо поново били сведоци подгревања климе како је све мање-више нормално. Тако је било почетком октобра, када смо први пут упозорили да светска финансијска криза и рецесија долазе с несагледивим последицама, тако је и сада – игнорисање крајње опасних чињеница и показатеља – каже Стаменковић.

(/slika3)Истина, почело се са одобравањем субвенционисаних кредита привреди и грађанима за продају трајних потрошних добара, али та акција ни изблиза не може да преокрене опадајући тренд привредне активности. Закључно са јануаром, индустријска производња је опала 1,7 одсто. Настави ли се то малаксавање истим темпом и осталих месеци, крај године дочекаћемо с падом од свих 19 процената. И то, напомиње Стаменковић, у кључним прерађивачким гранама које чине чак 75,5 одсто укупног учинка у индустрији.

Да је привредна динамика на опасној силазној путањи не указује само инфлација од 5,3 одсто у прва два месеца или пад увоза од 37,5 и извоза од 24 одсто. Све мање купујемо репродукциони материјал (29,8), енергију (21,6) и капитална добра (24 одсто). Шта то значи? Да наша прерађивачка индустрија стаје, а с њом – извоз и понуда добара за домаће тржиште. Инвестиције су већ у дебелом реалном минусу – 15 одсто.

– У време усвајања буџета упозоравали смо да је 3,5 одсто раста БДП-а немогућа мисија. Игнорисано је. Сада се барата са 0,5 одсто раста пред неминован ребаланс, а све указује да ће бити добро ако пад привредне активности буде минус један. Дај боже да се ја преварим у тој процени, па да не буде горе. Лако ћемо поделити вишак, али шта с мањковима на сваком кораку? – пита Стаменковић и предлаже да држава уз помоћ банака затражи финансијску помоћ где год за то има шансе. Да у земљу унесе сваки расположиви евро или долар.

С. Костић

----------------------------------------------

Мање рада – ниже плате

Предлог министра Расима Љајића да се одраде изгубљени часови рада због кризе, Стаменковић је назвао чистим синдикалистичким приступом. У томе нема ни трунке економије или, можда, Љајић очекује да се рецесија заврши за Титов рођендан. Идеја о скраћењу радне недеље није нова. То су већ учиниле неке земље, али свуда је дошло и до пада надница. Не може се, упозорава Стаменковић, смањити фонд радних сати за 20 до 25 одсто, а да се то не одрази на трошкове радне снаге. Једно друго мора да прати. А то да ће држава нешто да субвенционише, више је политичко обећање, него реална могућност. Јер, у буџету за тако нешто нема пара.

-----------------------------------------------

Нису били у децембру

Све оне који су се сада сјатили на Копаоник звали смо на наше саветовање другог дана Светог Николе, 20. децембра, на Економском факултету. Нико од њих се није одазвао нашем позиву. Још су се љутили што им се тамо неки економисти петљају у посао и кроје им буџет. А да су тада били, неке би ствари раније чули а сада би, можда, другу причу причали. И то је још један доказ како наша политичка елита не схвата шта нам се дешава, истакао је Стаменковић.