МАЈА БОБИЋ

Вест да ће 200 младих људи, најбољих студената Србије, добити бесплатне шенгенске визе и интерреил карте и посетити, можда први пут, неколико европских земаља изазвала је различите реакције. Зависи ко, како и са каквим предубеђењем посматра пут интеграције Србије у ЕУ. Већина наравно одобрава да се млади људи директно упознају са толико помињаним европским вредностима.

Повод акције "Путујемо у Европу", Европског покрета у Србији и Евроиницијативе, коју, под покровитељством Скупштине града Београда, уз разумевање аустријске амбасаде у Београду и значајну подршку Балканског фонда за демократију и бројних приватних и јавних предузећа, организују другу годину заредом, јесте тужан: немогућност наших становника да се слободно крећу земљама Европске уније, јер се наша земља налази на тзв. црној шенгенској листи.

Разлози су техничке и политичке природе: потребно је испунити низ критеријума из области визне политике, спровести реформе у области азила, контроле илегалних миграција, интегрисаног управљања границама, биометријске заштите докумената …

С друге стране, Србију још прати негативан имиџ с краја прошлог века, док ЕУ пати од растућег страха од тероризма и "дошљака" који желе да уживају у "благодетима њихових уређених и стабилних држава".

За обичне грађане ЕУ организација овакве акције, као и све те чудне приче из редова за визе и о мукотрпној процедури добијања визе, несхватљива су појава, што живот у својеврсном гету заправо и јесте. Десетине хиљада младих људи ЕУ, сваке године, а посебно лети, крстари Европом. Без визе, без одређеног плана путовања, претходног букирања хотела, без иједног рођака или пријатеља у земљи дестинације!

Колико је онда значајно за ове младе студенте Србије, који, узгред, имају просек оцена изнад 9, 00 и мање од 26 година, ово путовање? Важно је из више разлога. Кажу да човек постаје мудрији након сваког путовања. Па добро, можда не обавезно мудрији, али свакако искуснији и паметнији. Добро је сазнавати и упознавати нове и другачије људе, народе, културе, системе…У Србији, где као што сви знају више од 70 одсто студената није крочило ван земље, а око 56 одсто укупног становништва није посетило ЕУ – то је и неопходно.

Упознајући друге спознајемо себе и, што је још важније, спознајемо сличности и универзалне вредности. Србија јесте део Европе, само како ће то схватити ако не познаје ЕУ којој жели да се прикључи и ако су њени грађани "непожељни посетиоци"? Како ће усвојити оно најбоље из система вредности ЕУ и напредовати у ово доба развоја и истраживања, ако је само 18 одсто студената имало професионалне контакате са колегама или установама у ЕУ? Не заслужују само најбољи студенти да путују. То је основно право које треба да ужива сваки појединац. Путовање је врста образовања, авантуре и потребе савременог човека.