Сутра годишњица атентата на Ђинђића

БЕОГРАД – Сутра се навршава шест година од убиства премијера Србије и лидера Демократске странке (ДС) Зорана Ђинђића.

Ђинђић је убијен испред седишта Владе Србије, 12. марта 2003. године.

Ђинђић је био први премијер Србије после пада режима Слободана Милошевића 2000. године и доласка на власт ДОС-а. Влада на чијем је челу био изабрана је 25. јануара 2001. године.

За време његовог мандата отпочео је процес демократизације друштва и коренитих економских и социјалних реформи.

Према оцени западних дипломата, Ђинђић је допринео изградњи добрих односа са свим западним земљама, посебно са САД, након периода вишегодишње нестабилности.

Ђинђићева влада се снажно залагала за сарадњу са Хашким трибуналом, и за време те владе ухапшено је неколико хашких оптуженика, међу којима је и бивши председник СРЈ Слободан Милошевић.

У обраћању посланицима у Скупштини Србије 25. јануара 2001. године, по избору чланова његовог кабинета, Ђинђић је поручио да нова влада жели да од Србије направи „демократску цивилизацију, односно да успостави основне демократске темеље” државе.

Ђинђић је проблеме Косова и југа Србије видео и прихватао као „наслеђене”, оне које је направила претходна власт која како је оценио, „није умела да проблеме решава политичким средствима”.

„Препустите нама нашу шансу да пробамо на наш начин. Ми хоћемо нову политику, да другим средствима решимо проблеме које ви нисте решили. Од економије до Косова проблеми су катастрофални, али сте их ви направили. Од економије до Косова, све сами порази”, рекао је Ђинђић, обраћајући се посланицима Социјалистичке партије Србије и Српске радикалне странке који су критиковали програм нове владе.

На примедбе да није патриота, Ђинђић је одговарао оштро: „За мене је патриотизам да моја деца остану да живе у мојој земљи, да говоре матерњи језик, а да не морају да иду по белом свету трбухом за крухом. Патриотизам је то да цене моју земљу, да ја са својим пасошем могу да идем поносно преко било које границе. За тај патриотизам ће се ова влада залагати и ми смо у овом смислу велике патриоте”.

Рођен је 1. августа 1952. године у Босанском Шамцу.

Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду 1974, а пет година касније докторирао на Универзитету у Констанцу где је радио као асистент.

Један је од оснивача Демократске странке (ДС) у којој је био председник Извршног одбора, а од јануара 1994. до убиства председник ДС.

Био је први некомунистички градоначелник Београда изабран у фебруару 1997. испред коалиције „Заједно” и на тој дужности је био седам месеци када је смењен на захтев коалиционог партнера СПО.

Ђинђић је био један од ветерана српске опозиције и један од најистакнутијих лидера Демократске опозиције Србије (ДОС), која је поразила режим Слободана Милошевића на изборима 2000. године.

У првом саопштењу после убиства премијера, Влада Србије је као организаторе и починиоце атентата означила криминалце из такозваног земунског клана, а као коловође групе идентификовала некадашњег команданта распуштене Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорада Улемека Легију, као и вође кринималног „земунског клана” Дусана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума.

Влада Србије је, такође, саопштила да је тог дана требало да буде потписан налог за хапшење чланова „највеће организоване групе на простору бивше Југославије”, како је означен земунски клан.

Ђинђић је сахрањен 15. марта у Алеји заслужних грађана, уз присуство више од 70 страних државних делегација.

У погребној поворци на улицама Београда било је више стотина хиљада грађана.

Четири године после атентата на Ђинђића и три године после смрти Слободана Милошевића његова Социјалистичка партија Србије ушла је у Владу Србије коју предводи Демократска странка.

Недуго потом лидери те две странке Ивица Дачић и Борис Тадић потписали су Декларацију о помирењу.