Све мање милијардера на свету

ЛОНДОН/ЊУЈОРК – Број милијардера у свету је у протеклих годину дана смањен готово 30 одсто, по управо објављеној „Форбсовој” листи најбогатијих у 2009.

Лондонски „Гардијан” пише да се чланство у једном од најексклузивнијих клубова на свету, клубу милијардера, драстично смањило – са 1.125 у 2008. на 793, а разлог за то је финансијска бура изазвана глобалном економском кризом.

Оснивач „Мајкрософта” Бил Гејтс поново је најбогатији на свету, са имовином од 40 милијарди долара, што је 18 милијарди долара мање него прошле године.

Он је са врха листе потиснуо легендарног америчког берзанског мешетара и инвеститора Ворена Бафета, који је пао на друго место, са 37 милијарди долара. Бафет је прошле године изгубио 25 милијарди долара, пошто су деонице његове компаније „Беркшир Хатавеј” изгубиле готово трећину вредности, пренео је Би-Би-Си.

Мексички телекомуникациони магнат Карлос Слим Хелу, који је такође изгубио 25 милијарди долара, трећи је са 35 милијарди, а председник управе „Оракла” Лари Елисон на четвртом месту, са 22,5 милијарди.

Ингвар Кампрад, 83-годишњи власник „Икее”, заузима пето место, са 22 милијарде долара.

Просечни милијардер са „Форбсове” листе за 2009. има три милијарде долара, што је 23 одсто мање него прошле године.

„Гардијан” примећује да је занимљиво да се листа најбогатијих смањила први пут још од 2003. и да је укупно богатство ове елитне групе са прошлогодишњих 4,4 билона долара пало на 2,4 билиона.

Стручњаци тврде да то не треба тумачити као знак да је смањена и неједнакост у свету.

„Нема разлога за славље – то је само знак да огромна економска криза погађа свакога, па и милијардере”, оцена је једног стручњака из вашингтонског Института за економску политику, чије мишљење наводи „Гардијан”.

Најновији попис укључује грађане 53 државе, а Американци држе 10 од првих 20 места, док су 2008. држали само четири.

Број Американаца милионера опао је лане за више од четвртине јер је финансијска криза десетковала њихове инвестиције, наведено је у извештају групације „Спектрем”.

Број домаћинстава у САД са нето богатством већим од милион долара, не укључујући прве стечене куће, смањен је прошле године за 2,5 милиона, на 6,7 милиона.

После тог пада од 27 одсто, број Американаца милионера сада је најмањи од 2003, када је популација милионера достизала 6,2 милиона, указано је у узвештају, који је пренео Ројтерс.

Групација подсећа да је индекс акција Стандард&Пурс 500 изгубио више од половине вредности од скока тржишта акција на максимум у октобру 2007, што је довело до топљења милијарди долара уштеде.

Богата домаћинства су такође била погођена падом вредности друге имовине, као што су некретнине.

По индексу цена кућа С&П/Кејс-Шилер, од скока тржишта некретнина на највишу вредност у другом кварталу 2006, цене кућа у САД су до прошлог децембра потонуле 26,7 одсто.

Извештај такође показује да је број америчких домаћинстава с нето богатством већим од пет милиона долара, не укључујући прве куће, смањен 28 одсто, на 840.000.

Број домаћинстава са скромнијим нето богатством од 500.000 долара и више опао је лане на 11,3 милиона, са 15,7 милиона 2007, што је смањење од 28 одсто.

Истраживање „Форбса” показује да је број доларских милијардера у Русији прошле године смањен безмало за две трећине – са 87 на 32, пренео је „Прајм”-Тас.

Најбогатији Рус је лане био челник групације ОНЕКСИМ Михаил Прохоров, чије богатство „Форбс” процењује на 9,5 милијарди долара.

На другом месту се налазио Роман Абрамович, са 8,2 милијарде долара, док је „бронза” припала Вагиту Алекперову, извршном директору „Лукоила”, чије је богатство процењено на 7,8 милијарди долара.

У прву петорку најбогатијих становника Русије такође су ушли Михаил Фридман, председник управе компаније ТХК-БП, с имовином од 6,3 милијарде долара, и Владимир Лисин, директор „Новолипецког металуршког комбината”, чије је богатство „Форбс” проценио на 5,2 милијарде долара.