Понедељак, 16.11.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сагласан у свему да је један од основних постулата у свим предизборним активностима, између осталих, и сучељавање ставова политичких супарника, признајем да сам као активан учесник у овој предизборној кампањи прилично незадовољан чињеницом да главни изазивачи владајуће странке којој и сам припадам, а по свим показатељима то је тзв. студентска листа на којој нема студената, избегавају било какво дебатовање пред камерама с нама. Наравно, свако има право да изабере тактику којом ће се руководити током кампање, али овако нешто је незабележено у досадашњој парламентарној пракси. Циљ апсолутно сваке опозиционе групације је да једва дочека дебату с представницима власти, јер ће у истој моћи да изнесу свој програм, планове, визију, да изнесу снажне аргументе против оног што власт чини и да понуде алтернативу широј јавности. Бар сам кроз свој не баш мали политички стаж тако нешто и сам учио, посебно калећи се кроз опозиционо деловање. Први пут у животу дочекао сам, а верујем и шира јавност, да главна опозициона снага избегава дуел уз аргументе да има преча посла, да игнорише најјачег у владајућој странци, да нема о чему да дебатује с онима који имају највећу подршку народа. Да ли ће им се такво прилично арогантно понашање исплатити – видећемо. Објективно, свако ко се на озбиљан начин бави изборима, што би се рекло, на занатски начин, указао би представницима те листе да је то класичан аутогол и пуцањ себи у ноге. Истина, до сада су биле две дебате на које су пристали и у којима је Ана Брнабић обрисала патос с Мирјаном Николић и Владимиром Кузмановићем. Ипак, људи и то цене далеко више, јер су скупили петљу да изађу на мегдан, без обзира на то што су на истом прошли као боси по трњу, него када измишљаш разлоге да не изађеш на црту, јер тада показујеш колика си кукавица. Додатно, поред кукавичког става који испољаваш, људе тераш да се запитају колико је уопште оно што заговараш исправно, јер да си уверен у оно што заступаш, без проблема би изашао на мегдан и слистио противника. Овако, оставио си сумњу, што је посебно за опозицију проблем, јер људима се онда сугерише да заправо власт ради добре ствари с обзиром на то да опозиција не сме представнику власти да изађе на дуел и да оспори све што је власт чинила. Зато се са занатског гледишта, када говоримо о предизборним активностима, ово што чини тзв. студентска листа на којој нема студената може сматрати апсолутним промашајем који доводи до краха на изборима. Истина, он ће хомогенизовати најрадикалније бирачко тело те опције које свакако живи у њиховом балону и не жели да сагледа реалан живот ван њега, али у широј јавности, посебно код неопредељеног бирачког тела, овакав гест оставља утисак тоталног аматеризма и немања аргументације за озбиљно политичко деловање. Таквим потезом није показано непоштовање према противнику, већ непоштовање према огромном делу народа који гласа за противника, јер да би се Вучић победио, лажна студентска листа морала би да један добар део бирача власти приволи себи. Оваквим гестом и тоталним непоштовањем тих људи, они су све учинили да те људе отерају од себе, а вероватно су и добар део пристојних људи који нису за власт и који би им можда указали поверење такође оставили ван своје гомиле, јер испољени кукавичлук, ароганција и очито немање аргументације указали су тим људима да је то заправо бачен глас и да лажна студентска листа није никаква алтернатива власти којом су ти људи незадовољни. Знатан број оних који нису присталице власти рећи ће у себи да свакако неће гласати за власт, али не могу свој глас да поклоне и овој другој опцији која није кадра ништа ново да понуди, а уједно пошто не кандидују никакав план и програм, може да нас увуче у авантуризам и неизвесност, што свакако нико нормалан не жели.

Са друге стране, власт која пристаје, па чак и позива на дебате и спремна је да иде у исте, у студијама медијских платформи које јој нису нимало наклоњене – односно веома острашћени и навијачки водитељи на тим платформама су на страни лажне студентске листе – показује колико је сигурна у оно што ради и да се не плаши никаквог сучељавања аргументима. Показује да је самоуверена, да има план, да има резултате, да чврсто верује у оно што заступа и што износи и да њени представници сваког смеју да погледају у очи. Такав гест, чак и код оних који нису за власт, изазива поштовање. На крају, показује и озбиљан демократски потенцијал, јер је спремна да чује супротно мишљење и да га оспорава, у неким сегментима и прихвати, док опозиција, у овом случају лажна студентска листа, показује недостатак демократског потенцијала, јер не жели да чује супротне аргументе. Занатски гледано, чисти поени за власт, што би се у кошарци рекло – без коске.

Неко сам ко никада не избегава дебате. Додуше, да ли ми је баш мило да одем у студио Н1 или НОВА С, па наравно да није. Одмах знаш да поред свих у дебати који су против тебе – имаш и водитеља. Не волим ни формат више учесника, већ искључиво волим један на један. Но, не одређујем правила ја, већ медијска кућа која вам укаже прилику да дебатујете, а моје је да се што боље спремим и покажем јавности да су аргументи које ћу представити бољи од онога што противник заступа. Учествовање у дебати нимало није наивна ствар. То је озбиљно припремање, скупљање података, размишљање како ће противник реаговати у датој ситуацији, гледање ранијих интервјуа противника да бих видео где греши, како се понаша, каква му је гестикулација код непријатних тема, размишљање, шта ти је главни фокус и на чему ћеш инсистирати, бирање тактике како да збуниш противника, да га доведеш у безизлазну ситуацију, итд. Дакле, то је врашки тежак посао, а очито је да супарници да лажне студентске листе то не разумеју и олако схватају да је оно што чују у балону у којем живе довољно. Сурова реалност их удари када се суоче да је тај балон пукао пред бољом аргументацијом противника који се спремао и који је претходно проучавао њих као противнике. Рецимо, да је пред ове наше изборе управо велика предност Вучића и листе „Уједињена Србија” баш то што они озбиљно проучавају противнике и труде се да буду у њиховим ципелама како би увек могли да оспоре аргументацију коју износе. Отуда, као закључак овог текста мора се истаћи да ће дефинитивно један од значајнијих разлога за евентуалну победу владајуће групације на овим изборима бити тај што је главни изазивач показао да не уме да дебатује и да се кукавички понео. Тим пре јер је опозиција годинама кукала како нема дебата, а сада када јој се нуде дебате, одбија да дође на исте и остане празна столица. Такво понашање скупо ће их коштати на изборима.

*Народни посланик

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.