Влада:2009. – година преживљавања

БЕОГРАД – Потпредседници Владе Србије Млађан Динкић и Божидар Ђелић данас су оценили да у 2009. години економска криза неће имати драматичне последице за привреду и грађане Србије али да ће то бити година стагнације и преживљавања.

„Очекујем да привредни раст у Србији ове године буде између нуле и један одсто', рекао је Динкић на округлом столу „Србија у 2009. - раст, станганција или рецесија, који је организовала Српска асоцијација менаџера.

Он је нагласио да ће индустријска производња бити у паду, али ће раст бити у пољопривредној производњи, транспорту и сектору финансијског посредовања.

Влада Србије, како је истакао Динкић, предузима мере да би се привреди олакшало пословање, а најважније је, како је додао, обезбеђивање ликвидности.

„Једна од мера за побољшање ликвидности предузећа је рефинансирање кредита”, рекао је он и указао да је приватни спољни дуг на крају прошле године износио 15,4 милијарде евра и два и по пута је већи од државног дуга према иностранству.

Приватни сектор ове године, према његовим речима треба да отплати иностраним кредиторима 5,5 милијарди евра, а само у првом кварталу 1,7 милијарди.

„За покриће буџетског дефицита од три одсто бруто друштвеног производа биће потребно 1,5 милијарди евра”, рекао је Динкић и додао да ће се за те намене држава код комерцијалних банака задужти за 500 милиона евра.

Он је најавио да ће ускоро почети да се пребијају дугови између предузећа и државе, а разматра се и могућност мултилатералне компензације потраживања у троуглу приватих и јавних предузећа и државе. Путарима ће, како је обећао, до краја месеца бити исплаћено потраживање од државе у вредности 20 милијарди динара.

Ђелић је рекао да су могуће уштеде у издацима за буџетске кориснике и да има вишка запослених у јавним службама, али да није у плану номинално смањење плата и пензија.

Ако би се смањиле плате и пензије то би, како је упозорио, утицало на смањење тражње за домаћом робом, за којом је већ смањена тражња на иностраном тржишту, што би додатно негативно утицало на производњу и привредни раст.

Ђелић је нагласио да очекује солидарност Европске уније (ЕУ) у ублажавању последица економске кризе у Србији и другим замљама Западног Балкана.

Финсијска подршкка ЕУ не би, како је рекао, била знак великодушности већ препознавања заједничких интереса.

Говорећи о наставку европских интеграција Србије, Ђелић је рекао да економска криза не би смела да заустави промене у друштву и да очекује да Србија до краја године буде на „белој Шенген листи”.

Професор Економског факлутета и члан Економског савета премијера Србије Бошко Живковић је истакао да економски показатељи у првим месецима ове године не дају разлоге за оптимистичке процене привредног раста, али да још није касно да се одговарајућим мерама спречи рецесија.

Сада је, према његовим речима, најважније обезбедити привреди кредите и ојачати девизне резерве.

Привредници су указали да ће економска криза највише погодити мала и средња предузећа, која теже долазе до банкарских позајмица. Они су затражили да држава смањи своје трошкове и да „финансијском дипломатоијом” издејствује репрограм обавеза предузећа према иностраним кредиторима.