Србија добија дивиденде од НИС-а

Србија је продајом већинског пакета НИС-а „Гаспромњефту” изгубила златну коку која је пунила 25 одсто буџета, јер је српска нафтна компанија готово увек била профитабилна. Уместо ранијих 50 одсто профита, Србији ће од ове године по основу мањинског власничког пакета припадати најмање 15 одсто дивиденди, али само под условом да „Гаспромњефт” исказује позитивне финансијске резултате.

Први корак, међутим, не обећава баш много. Држава се надала да ће и ове године инкасирати у буџет око 25 милиона евра, с обзиром на то да су процене српске владе указивале да је НИС за 2008. годину остварио профит од око 2,3 милијарде динара. Међутим, према информацијама новог руског сувласника, прошле године је остварен губитак од око 40 милиона евра.

Истину ће, ако се ништа у међувремену не догоди, морати да утврди КПМГ – ревизорска кућа коју је „Гаспромњефт” недавно ангажовао, а која би коначну ревизију завршног рачуна требало да уради до краја јуна ове године.

Тек тада ће се дефинитивно знати да ли је НИС заиста 2008. завршио са минусом или држава последњи пут, ипак, може да трља руке.

Тим поводом јуче се огласио и Млађан Динкић, министар економије и регионалног развоја, који је рекао даје НИСзабележио профит у пословању, а да нови власник „Гаспромњефт” избегава да плати дивиденду држави као мањинском власнику, тврдећи да је НИС пословао са губитком.

Он зато очекује да ће Министарство финансија известити владу и јавност о два различита завршна рачуна, будући да преко НБС вероватно има оба, те да треба да се изанализира разлика у једном и другом извештају, појаснио је Динкић.

Цео случај стигао је и на суд, јер је тужилац Илукина Елена Анатовљева из Москве, како је потврђено „Политици”, тужила НИС Трговинском суду у Новом Саду, о чему у Министарству енергетике ништа не знају, већ су, како каже Милан Будимир, задужен за односе с јавношћу, о томе „сазнали из новина”.

Купопродајним уговором предвиђено је да се „у периоду од четири године, у континуитету од дана закључењатрансфера, купац обавезује да обезбеди расподелу дивиденди одстране НИС-а за сваку фискалну годину у износу који није мањи од 15 процената респективног нето профита по години”.

„Политикин” извор из НИС-а каже да је ово једна од ретких ставки у купопродајном уговору којом се српска страна заштитила, јер би се у супротном с НИС-ом догодило исто што и са Телекомом.

Наиме, нови власник НИС-а би, да нема ове „заштите”, сваки динар могао да реинвестира у компанију, а овако је у обавези да један део од остварене добити издвоји за исплату дивиденде којом ће се поново пунити државна каса.

На дивиденде ће моћи да рачунају и запослени у НИС-у пошто се акције те компаније буду нашле на берзи, каже исти извор. Упитан да ли је тачно да су међудржавни споразум и купопродајни уговор у колизији по питању расподеле дивиденди, исти извор појашњава да међудржавним споразумом то питање није дефинисано, али да је зато то учињено уговором о преузимању НИС-а.

По купопродајном уговору, држава Србија има право на дивиденде све док траје инвестициони циклус, каже овај извор и додаје да је до куповине НИС-а држави припадало 50 одсто, док је преосталих 50 било распоређено – 35 процената ишло је у инвестиције, 10 запосленима, а пет одсто у статутарне резерве.

С обзиром на то да је држава у 2008. години била стопостотни власник НИС-а, који је према рачуници српске стране остварио добит, јасно је да има право и на расподелу дивиденди по том основу. До преузимања НИС-а од стране „Гаспромњефта” дошло је тек у фебруару ове године, подсећа он.

Не сме се пренебрегнути ни чињеница да је према извештају о пословању који је усвојио и Управни одбор НИС-а и предао Влади Србије, за првих девет месеци прошле године Нафтна индустрија пословала позитивно и остварила профит од око 8,5 милијарди динара, па је нејасно откуд губитак од 3,8 милијарди динара на крају године.

Иако не жели, како каже, да прејудицира који је завршни рачун тачан, извесно је да ниједан не може бити усвојен без сагласности Управног одбора и Скупштине акционара НИС-а, што до сада није урађено.

Упитан како је онда руски завршни рачун могао стићи у Министарство финансија, он каже да по статуту компаније директор има право сам да пошаље завршни рачун, али да ће се тек 30. априла ове године, што је крајњи рок до када Управни одбор НИС-а треба да се изјасни о томе, знати ко је у праву.

Коначну реч даће Скупштина акционара када на увид стигне и извештај ревизора, најкасније до 30. јуна 2009. године.

Иако руска страна има већину у УО НИС, то не значи да би њихова требало увек да буде последња, каже Слободан Мараш, посланик ЛДП-а у Скупштини Србије. Купопродајним уговором је прецизирано да се држава све док има најмање 10 одсто власништва у компанији, она пита за све битне ствари.

У Министарству енергетике се сазнаје да би Душан Мракић, државни секретар, већ сутра или у четвртак требало да се састане с представницима руског „Гаспромњефта” и Министарства финансија како би се ово питање решило.

Јасна Петровић