Родило за нашу кујну

Земљу Србију константно "мучи" вишак хране и пољопривредних производа. То није резултат никакве аграрне политике, већ напросто издашне природе и, како то наши аграрни посленици имају обичај да кажу, ресурса већих од домаћих потреба. У нашим приликама много је већи проблем родна година, јер већа производња врло често обара цену произвођачима због чега се они неретко заклињу да ће баш од тог посла заувек одустати. Дефицит у производњи неке хране изразити је изузетак и последица само неких стогодишњих суша.

Иако ратари скоро сваке године прете да ћемо, због мало засејаних површина и државне небриге, јести погачу од увозне пшенице, то се врло ретко дешава. У просеку сваке пете године, а и тада се увезе свега неколико десетина хиљада тона што је опет неколико процената од наших потреба. Таквих претњи било је и ове године, али сада у жетви тензија полако сплашњава. Стручњаци су се већ изјаснили да је овогодишњи род веома доброг квалитета, као и да ће се са поља скинути око 1,6 милиона тона. За наше потребе, с прелазним залихама, то ће вероватно бити довољно, а да ли ће злослутници бити у праву знаће се тек у освит наредне жетве када се испразне силоси и млинови.

На терену житарица имамо разлога да се подичимо кукурузом, родом и приносима. Последњих година просечан род је око 6,5 милиона тона, а константан вишак који може да се извезе је око 1,5 милион тона. 

Наш аграр плодно девизно тле је и у случају индустријског биља. Шећера произведемо око 220.000 тона за домаће потрошаче и 180.000 тона, колика нам је квота, за извоз у ЕУ. Просечна производња јестивог сунцокретовог уља је од 130 до 140.000 тона чиме се подмире домаћи потрошачи, а са 10.000–20.000 тона иде се у извоз. Последњих година расте производња соје, тако да је сачма готово скинута са листе увозних производа на којој се налазила практично деценијама.

Међу Србима је, бар је тако уврежено мишљење, подоста оних који од свег воћа и поврћа највише воле месо. Уосталом, стручњаци за исхрану нашој кухињи замерају управо то да у њој има превише меса. Наши потрошачи се на понуду у трговинама не могу пожалити, цене и сходно томе потрошња су нека друга прича. Познато је да су нам невеселе кризне године смањиле сточни фонд, али с просечно произведених 450.000 тона меса годишње намирено је домаће тржиште, а подоста, нарочито прерађевина, претекне и за продају у БиХ која нам је најзначајније тржиште, и у Македонију. Извоз јунећег меса у ЕУ по бесцаринском режиму тежи само око 1.000 тона годишње, и практично је занемарљив.

Упркос великим тешкоћама које су у последњу деценију и по пратиле наше сточарство, производња млека се није смањила и креће се све време од 1,5 до 1,6 милијарди литара годишње. У овом случају заслужне за одржавање производње биле су државне премије које нису мале, али и млекаре које су углавном редовно плаћале сировину.

Производња јаја се мери на око 1,5 милијарди комада, а меда и на 3.500 тона.

Срби важе за велике потрошаче пасуља и кромпира, а домаћи произвођачи их тиме уредно снабдевају. Пасуља се годишње убере од 50.000 до 60.000 тона, некад и мање, зависно од падавина. Кромпира може да роди и до милион тона, али се неки вишегодишњи просек цени на око 800.000 тона. Црног лука роди од 100 до 140.000 тона.

У структури производње воћа, шљива, која носи и епитет националног, рађа количински највише и то око 500.000 тона годишње. Друга прича су приноси, који се мере са десетак килограма по стаблу и зато нису за хвалу. Малине "национале" роди и до 90.000 тона годишње, а она је, као што је познато, најдевизније наше воће. Јабука годишње роди у просеку 200.000 тона. У виноградарству су велике осцилације у производњи и крећу се од 300 па и до 450.000 тона грожђа годишње.

--------------------------------------------------------------------------

У просеку сарма

По статистици просечан српски становник годишње поједе 114 килограма хлеба и пецива и попије осамдесетак литара млека. "Разбије" двестотитинак јаја, поједе око 34 килограма свих врста меса и око 10 килограма сира. Годишња потрошња уља по становнику је 10,5 литара, а шећера 12,5 килограма. Кромпира се у просеку годишње поједе око 34 килограма, а пасуља 5,7 килограма. Воћа и грожђа се у просеку поједе око 50 килограма. Годишња потрошња пива је око 16 литара, а вина само 2,6 литара по становнику.