Ивановићева даје знаке потпуног опоравка

Време је мајсторско сито. Ова народна мудрост као да је непрестано била на уму Ани Ивановић да стрпљиво истраје на путу опоравка и чврсто се ухвати за зелену грану после болног играчког посрнућа.

Вероватно је мало њених загрижених поклоника који би одмах ставили руку у ватру тврдећи да ће да одбрани трофеј на великом турниру на тврдој подлози у Индијан Велсу (САД), али Ивановићева најзад уверава целокупни корпус љубитеља спорта код нас да је њен потпуни препород могућ. У овом калифорнијском граду се пласирала међу 16 најбољих, пошто је у трећем колу победила најбољу аргентинску играчицу Хиселу Дулко (36. место на светској листи) са 6:3, 6:3, за 70 минута.

Већ рано јутрос по нашем времену играла је с најбољом италијанском тенисерком Флавијом Пенетом (15). То јој је био први прави испит да на делу види докле се стигло с тренером Крејгом Кардоном, с којим сарађује од великог турнира у Дубаију средином прошлог месеца. Тада је изгубила у четвртфиналу са 6:4, 6:4 од најбоље на свету Американке Серене Вилијамс, која је, као и њена старија сестра Венус (5), и ове године тврдоглаво одбила да учествује у Индијан Велсу.

Чини се, поготово после неочекиваних падова Јелене Јанковић (3) и Рускиње Јелене Дементјеве (4) већ пред првим препрекама, да је Ивановићевој отворен пут најмање до финала. Као седма на светској листи и пети носилац, она је у тој половини „костура” најбоље пласирана учесница која је и даље у трци. Ако победи незгодну Пенету, састала би се с успешнијом из меча најбоље аустријске тенисерке Сибил Бамер (29) и другог „рекета” Словачке Данијеле Хантухове (35).

Да је Ивановићева у оној форми у којој се прошле године стуштила до трофеја на „Ролан Гаросу”, онда би се само одбрана трона у Индијан Велсу рачунала. Овако, и она, али и остали наши тениски асови, треба још много тога да просеју не би ли на париску шљаку, поткрај маја, поново изашли с највишим претензијама. То, сада, у првом реду важи за Јанковићеву.

Наше најбоље тенисерке никако да у исто време буду у најбољој могућој форми: Ивановићева као у Паризу, а Јанковићева као када је крајем прошле сезоне победила на три турнира узастопце (обе су тако и заузеле прво место на листи). Јер, ако би њихове узлазне путање опет досегле зенит, додирнуле би се у истој тачки. Било би то „грен-слем” финале, под условом да су у различитим половинама жреба.

У случају Ивановићеве о мајсторском ситу говори њена изјава после пласмана у осмину финала.

– Много сам сумњала у себе у претходних шест месеци. Сада, најзад, опет осећам да имам снагу и план у игри. То ми улива самопоуздање и сигурност. Против Дулко сам заиста играла добро. Додавала сам гас када је у оба сета било густо, а таквим ритмом сам је и сломила.

Ивановићева опет побеђује када препознатљивом непрестано агресивном игром сатера супарницу у ћошак. И то је већ велико охрабрење, јер је у најскоријој прошлости баш она стајала немоћно међу конопцима, а велики број њених пораза су били класичан нокаут.

Г. Анђелић