Већи извоз од увоза

Извозни резултати нашег пољопривредно-прехрамбеног сектора постали су посебно динамични током 2004. године када смо странцима продали робе за 823 милиона долара. Највише од распада СФРЈ. Истовремено, увоз је био, такође, рекордан – 866 милиона долара. Већ 2005. ти резултати су надмашени.

Извезено је хране у вредности од 943, увезли смо за 790, направивши рекордан суфицити у размени са светом од 153 милиона долара. Оствареним резултатима пољопривреда Србије је реализовала око 30 одсто БДП у извозу. Квалитет тог резултата јесте суфицит у размени са ЕУ, што је јединствен случај међу земљама у транзицији.

Од јануара до маја 2006. године остварен је извоз у вредности од 363, увоза од 337 и суфицит од 26 милиона долара. Најважнији производи у извозу ове године јесу рафинисани шећер (продато 112.000 тона у вредности 74,5 милиона долара) и меркантилни кукуруз (471.646 тона, 53 милиона долара) пласирани су на првом месту, односно, на другом месту међу 100 производа домаће привреде према оствареној вредности у извозу. 

У увозу доминира група "неконкурентних производа" – сирова кафа, цитруси и тропско воће, са све присутнијим производима из умереног климатског подручја. Посматрано по групама производа, произвођачи воћа и поврћа, сточарски производи и дуван са прерађевинама имају дефицит у салду спољнотрговинске размене.   

Само у условима одрживог раста своје производње пољопривреда Србије може остварити динамичан раст извоза. Процене указују да раст пољопривредне производње од шест до осам одсто у трогодишњем периоду обезбеђује извоз од преко две милијарде долара. Неопходно је и дефинисати развојне приоритете засноване на стратегији извоза.

За повећање извоза на кратак рок потребна је афирмација на међународном тржишту, компаративне предности Србије у производњи биолошки здраве хране, високог квалитета са географским пореклом, произведене на традиционалан начин, посебно раног воћа и поврћа, прерађевина од воћа (сокова, џемова, пекмеза и мармелада), меса и прерађевина, алкохолних пића (вина и воћних ракија), биљних масти и уља, шећера и осталих производа. Органска пољопривредна производња треба у извозној понуди да има посебан значај. Истовремено, неопходно је дефинисати, поред кластера за одређене производе, и оперативне стратегије на нивоу робе или робних група, како би се у већем степену искористио повољан преференцијални статус на тржишту ЕУ и све повољности Споразума о слободној трговини у региону, а у циљу динамизирања извоза и добијања већих производних и извозних квота у завршној фази преговора о приступању ЕУ.