Из обе руке министра Динкића

Да ли си чуо да ће Динкић да подели хиљаду евра за бесплатне акције? Је ли то тачно?
Оваква и слична питања последњих дана у Србији се постављају уместо поздрава и сасвим сигурно сведоче о интригантности идеје да око четири милиона грађана постану богатији за тај износ. Мала је то сума уколико се упореди с износима које су добили неки други акционари "Апатинске пиваре", "Књаза Милоша" или вршачког "Хемофарма", на пример, али боље ишта него ништа. Они који су искористили своје право на бесплатне акције по важећим законима, али које практично не вреде и које нико неће нису, наравно, предмет ове "зависти", а камоли исправљања неправди.

Предлог о бесплатној подели акција грађанима који до сада нису остварили то своје право министра економије и регионалног развоја Млађана Динкића тек се "завртео" у јавности и зато је још неизвесно шта ће, на крају, од њега остати и ком ће се решењу расподеле бесплатних акција и приватизације јавних предузећа, јер то иде у пакету, Влада Србије на крају приволети.

Било како било тек Млађан Динкић је вољан да грађанима Србије дели из обе руке – из једне новац, а из друге акције. Према његовом предлогу акције које су већ предвиђене за бесплатну поделу од тендерских продаја цементара, пивара, фабрика дувана, банака, и то 15 одсто вредности њиховог капитала, а које се већ налазе у Приватизационом регистру, требало би да се продају. Тако добијена средства поделила би се грађанима на равне части. Овом поделом грађани се баш не би овајдили, јер рачунице показују да те акције у Приватизационом регистру вреде око 220 милиона евра тако да би четири милиона грађана после поделе могли да инкасирају највише око 60 евра.

Већим парама могли би да се надају само уколико добију и бесплатне акције јавних предузећа и зато Млађан Динкић најављује и њихову поделу. Отуда и његова изјава да ће грађани добити вредност од око хиљаду евра.

Динкић је предложио да свих четири милиона грађана добијe 15 одсто бесплатних акција у шест јавних предузећа НИС-у, Телекому, ЕПС-у, Галеници, Јату и Аеродрому "Никола Тесла", јер само ова предузећа намерава, за почетак, да приватизује. Непознаница је још увек колики број акција ће грађани добити, можда по једну у сваком предузећу, а можда и више.

Овако стеченим акцијама јавних предузећа грађани, међутим, не би одмах могли да тргују на берзи већ ће морати да сачекају да се утврди њихова тржишна вредност. А како ће се то утврђивати зависиће који од модела приватизације тих предузећа ће држава прихватити.

Став Министарства економије је да би НИС и Јат требало приватизовати на тендеру и то већинском продајом државног капитала што је измена у односу на постојећу стратегију приватизације НИС-а по којој је, за сада, дозвољена само продаја мањинског пакета. У случају остала четири предузећа путем иницијалне јавне понуде емитовало би се 15 одсто акција које би могли да купе сви грађани, али уз ограничење од пет хиљада евра по предузећу.

Грађани ће акције четири јавна предузећа моћи да продају тек када се "заврти" трговање акцијама емитованим кроз иницијалну јавну понуду на берзи, односно када се формира њихова тржишна вредност. Тај рок би могао да буде најкасније шест месеци од спровођења иницијалне јавне понуде. У случају бесплатних акција НИС-а и Јата грађани би њима могли да тргују на берзи после тендерске продаје већинског државног капитала чиме ће се, практично, одредити тржишна вредност њихових акција.

Министарство економије предлаже да сви грађани који су постали пунолетни закључно са 31. децембром 2007. и они који су држављани Србије закључно са 30. јуном 2007. добију бесплатне акције. Број година радног стажа неће бити критеријум за поделу акција, што практично значи да ће сви добити исти број акција. Став Министарства економије јесте да сви они који су по претходним законима о приватизацији само делимично остварили ово право, што значи да су уписали само део свог радног стажа, неће моћи да добију нове бесплатне акције.