Ивановићева даје знаке потпуног опоравка

Време је мајсторско сито. Ова народна мудрост као да је непрестано била на уму Ани Ивановић да стрпљиво истраје на путу опоравка и чврсто се ухвати за зелену грану после болног играчког посрнућа.

Вероватно би њени загрижени поклоници, охрабрени игром на великом турниру на тврдој подлози у Индијан Велсу (САД), одмах ставили руку у ватру тврдећи да ће да одбрани трофеј, али Ивановићева најзад заиста уверава и целокупни корпус љубитеља спорта код нас да је њен потпуни препород могућ. У овом калифорнијском граду се пласирала међу осам најбољих, пошто је у четвртом колу победила најбољу италијанску играчицу Флавију Пенету (15. место на светској листи) са 6:4, 4:6, 6:4, за нешто више од два часа.

Вечерас или ноћас по нашем времену игра с првим „рекетом” Аустрије Сибил Бамер (29). У случају победе, већ сутра би се у полуфиналу састала с успешнијом из меча најбоље пољске тенисерке Агњешке Радвањске (10) и Рускиње Анастасије Пављученкове (42), која је била прва, али непремостива препрека Јелени Јанковић (3).

Сусрет с незгодном Пенетом био је Ивановићевој први прави испит да на делу види докле се стигло с тренером Крејгом Кардоном, с којим сарађује од великог турнира у Дубаију средином прошлог месеца. Тада је изгубила у четвртфиналу са 6:4, 6:4 од најбоље на свету Американке Серене Вилијамс, која је, као и њена старија сестра Венус (5), и ове године тврдоглаво одбила да учествује у Индијан Велсу.

На први поглед, поготово после неочекиваних падова Јанковићеве и њеног најближег пратиоца Рускиње Јелене Дементјеве већ пред првим препрекама, види се да је Ивановићевој отворен пут најмање до финала. Као седма на светској листи и пети носилац, она је у тој половини „костура” најбоље пласирана учесница која је и даље у трци. Да је у оној форми у којој се прошле године стуштила до трофеја на „Ролан Гаросу”, онда би се само одбрана трона у Индијан Велсу рачунала и готово да би била извесна. Бамерова, која је у осмини финала преслишала Словакињу Данијелу Хантухову (35) са 6:3, 6:2, може, међутим, да буде и озбиљнија противница од Италијанке.

Ивановићева, али и остали наши тениски асови, ипак треба још много тога да просеју не би ли на париску шљаку, поткрај маја, поново изашли с највишим претензијама. То, сада, у првом реду важи за Јанковићеву.

Наше најбоље тенисерке никако да у исто време буду у најбољој могућој форми: Ивановићева као у Паризу, а Јанковићева као када је крајем прошле сезоне победила на три турнира узастопце (обе су тако и заузеле прво место на листи). Јер, ако би њихове узлазне путање опет досегле зенит, додирнуле би се у истој тачки. Било би то „грен-слем” финале, под условом да су у различитим половинама жреба.

У случају Ивановићеве о мајсторском ситу говори њена изјава после пласмана у осмину финала.

– Много сам сумњала у себе у претходних шест месеци. Сада, најзад, опет осећам да имам снагу и план у игри. То ми улива самопоуздање и сигурност. Када је густо, нађем начин да будем на висини задатка.

После победе против Пенете рекла је:

– Веома сам задовољна како сам смирено играла у преломним моментима и када је Пенета вршила притисак. Почела сам изузетно добро. Повела сам с 4:0, али сам јој дозволила да ме стигне. У кључним тренуцима, ипак, све ми је полазило за руком – утисак је Ивановићеве о мечу на којем су половина од 30 гемова за нешто више од два часа били брејкови (сусрет завршен пред поноћ по локалном времену).

Она опет побеђује када препознатљивом непрестано агресивном игром сатера супарницу у ћошак. И то је већ велико охрабрење, јер је у најскоријој прошлости баш она стајала немоћно међу конопцима, а велики број њених пораза су били класичан нокаут.

Први полуфиналиста је Рускиња Вера Звонарјова (6), која је у четвртфиналу савладала Данкињу пољске крви Каролину Возњацки (13) са 6:4, 6:2. Рано јутрос по нашем времену Рускиња Динара Сафина (2) играла је с Белорускињом Викторијом Азаренко (11).