Понедељак, 16.11.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кренуло је

Кренуло је
Полиција у Паризу (EPA/F. ABDULLAH)

Леволиберални кругови Европу виде као последње уточиште које морају да освоје како би на глобалном нивоу одржали своје позиције, а како би дошли до циља да овладају Европом, неће жалити ни новца, а ни ресурсе у смислу радикалних левичарских покрета, за изазивање сукоба.

Друштвене мреже су озбиљно убиле ауторитете, направиле од деце монструме који ништа не поштују, убиле су традиционалну васпитну компоненту коју би дете требало да добије од родитеља и у школи, њихов садржај је ужасно токсичан и деци је као на шведском столу, апсолутно све допуштено, што додатно отежава држави да на правилан начин усмери младе.

Не могу више инфлуенсери да нам васпитавају децу, нити да нам се деца образују слушајући ликове са дна каце који каче разноразне будалаштине по „Тиктоку” и „Инстаграму”. Једноставно, мора се малолетном лицу забранити да има приступ таквом садржају.

Када су људи видели да полиција не може да издржи и да једва трпи притисак, људи су се самоорганизовали како би заштитили државу и веома често помажу полицији како би ухватили разбојнике и пљачкаше.

Само недорасли и покварени верују у спонтаност протеста. Само они који креирају немире лансирају наратив о побуни обесправљених и о спонтаности окупљања народа. Ниједан протест, посебно ако има насилан карактер, није спонтан. Чим видиш да неко у групама напада полицију, урнише продавнице, ресторане, уништава јавну имовину, знај да је све то циљано организовано и да иза таквог хаоса стоји добро организована политичка сила. Њене „чари” ових дана доживљава готово сва западна Европа, посебно она чије земље предводи суверенистичка власт или земље где би суверенистичка власт требало да ускоро победи на изборима. Француској и Шпанији смеше се озбиљне промене власти, Италија одавно има Мелонијеву као десно опредељену, а како време буде одмицало, ни Немци неће остати без протеста када буде сасвим јасно да ће АфД неумољиво грабити ка владајућој позицији. Жртве их не занимају, занима их хаос и остварење циља, а они доследно следе максиму да циљ не бира средство.

Овај текст пишем пре него што будемо сазнали исход наших избора, на којима ћемо одлучити хоћемо ли бити поробљени и окупирани или желимо да наставимо са суверенистичком политиком. Како год да се одлучи, то је народна воља, али у Европи се свакако догађају тектонски поремећаји који ће неминовно довести до обиља озбиљних уличних сукоба, готово до мини грађанских ратова, а чини ми се да од сукоба неће бити изузета готово ниједна европска земља. Леволиберални кругови Европу виде као последње уточиште које морају да освоје како би на глобалном нивоу одржали своје позиције, а како би дошли до циља да овладају Европом, неће жалити ни новца, а ни ресурсе у смислу радикалних левичарских покрета, за изазивање сукоба. Жртве их не занимају, занима их хаос и остварење циља, а они доследно следе максиму да циљ не бира средство.

Уосталом, видели сте у Албанији где без трунке стида и било каквог страха демонстранти пале зграде факултета и министарстава, пуцају на полицију… Дакле, одлука је донета, иде се до краја и по сваку цену на рушење Раме. Но, то опет не значи да ће та сила у њеним наумима и успети. Данашња леволиберална политичка номенклатура је рањена звер. Отерана из САД, одакле је командовала свим могућим и немогућим политичким процесима широм света, она тренутно лута и покушава да похвата конце. Међутим, док она изазива хаос и немире, тако се и друга страна организује, па је на делу све чешће и контрареволуција, односно огроман број младих родољуба устаје против анархо-левичарског безакоња и супротставља се покушајима револуционарног терора. На улице француских градова изашле су присталице француских националистичких групација да штите јавну имовину и да се најдиректније успротиве пљачки и безакоњу. Слично је и у Италији. Када су људи видели да полиција не може да издржи и да једва трпи притисак, људи су се самоорганизовали како би заштитили државу и веома често помажу полицији како би ухватили разбојнике и пљачкаше.

Оно што би морало читаву Европу озбиљно да забрине су невероватни подаци о великом броју ухапшених малолетних лица. Први налет безакоња у Милану као епилог је имао 160 ухапшених, од којих је 80 одсто било малолетних, што је више него забрињавајући податак. Друштвене мреже постигле су невероватан ефекат у испирању мозга малолетном свету и зато не чуде одлуке бројних европских земаља да ограниче приступ друштвеним мрежама лицима до 15 године, с тим што се разматра да се граница помери чак до пунолетства, односно до навршених 18 година, са чиме се аутор овог текста апсолутно слаже.

Друштвене мреже су озбиљно убиле ауторитете, направиле од деце монструме који ништа не поштују, убиле су традиционалну васпитну компоненту коју би дете требало да добије од родитеља и у школи, њихов садржај је ужасно токсичан и деци је као на шведском столу апсолутно све допуштено, што додатно отежава држави да на правилан начин усмери младе. Европске земље то све више схватају и посежу за забранама, а негде ће и Србија морати да размисли о доношењу сличног закона, јер и код нас се све више атакује на малолетна лица и путем садржаја на друштвеним мрежама покушава се регрутовање деце у политичке организације и младе екстремисте.

Тужно је било гледати гомилу клинаца када их француски судија осуђује на вишегодишње казне затвора у убрзаном поступку и када схвате у шта су се увалили. Очи су тада пуне суза јер долази до освешћивања да им је живот уништен, али авај, тада је већ све касно. Одједном онај „храбри” хулиган са улице почне да цмиздри, свестан да ће имати више година у ћелији да размисли шта је урадио. Јесте сурово, али очито је то било неопходно у Француској, а видимо и у Италији, како би се све довело у ред.

Напоменух да овај текст пишем раном зором пред одлазак да гласам. Не знам исход избора, но ако би садашња владајућа гарнитура однела победу, мораће много да се позабави тематиком друштвених мрежа, радом са младима и посебно радикалним променама у систему образовања. Вучић је ово треће најавио, али без претходна два наведена ово треће ће бити бесмислено. Не можемо и не смемо, а видимо да се читава Европа жестоко опекла, да допустимо даљу либерализацију друштвених мрежа. Мора да постоји ограничење, посебно код малолетних лица. Не могу више инфлуенсери да нам васпитавају децу, нити да нам се деца образују слушајући ликове са дна каце који каче разноразне будалаштине по „Тиктоку” и „Инстаграму”. Једноставно, мора се малолетном лицу забранити да има приступ таквом садржају. Мобилни телефон, таблет, лаптоп, дете мора у школи да научи да користи за истраживање, учење, за читање добрих књига, гледање квалитетних филмова и све док не постане зрела особа, а рецимо да је то негде период када постаје пунолетан, мора му се ограничити приступ друштвеним мрежама.

Што се тиче рада са младима, мора се ићи по школама, и факултетима, организовати тематске дебате, чути младе на шта се највише жале, излазити у сусрет њиховим проблемима и заједно са њима их решавати, отворено полемисати… Нешто слично што је чинио покојни Чарли Кирк у Америци, који је баш због жеље да полемише и да отвори очи младима био убијен од стране радикалних левичара. Једини начин приступа младима је долазак међу њих и покушај озбиљне дискусије. Многи политичари широм Европе то су занемарили, а радикални левичари су све то време темељно регрутовали клинце као војнике дајући им на битности и подстичући их на насиље као легитиман чин борбе за нека њихова права, не учећи их да поред права постоје и обавезе. Практично, они су малолетнике обликовали у пешадију која је спремна да се жртвује за револуционарне циљеве, што је довело до тога да данас имамо хорде клинаца, најчешће деца богатих родитеља, која немилице и без јасног циља и плана пљачкају радње, ресторане, кафиће и на тај начин се доказују. Тај чин доказивања им је простор за даље напредовање у хијерархији леволибералних организација. Нешто по принципу секте.

Отуда, добро разумимо шта се све збива, јер ако то не успемо, а чини ми се да Европа није разумела, одосмо бестрага. Париз и Милано ускоро ће и код нас.

*Народни посланик

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Luis
Kriva procena.
Коста
Данашња леволиберална политичка номенклатура није отерана из САД, већ навелико спрема свој повратак у Америци. Предност која је дата Трампу на председничким изборима пре две године је спљискана Трамповим великим обећањима од којих ниједно није испунио. Та неолиберала звер већ унапред слави пораз Републикаске странке. Сви су се показали неспремним да стану пошасти леволибералне стихије на пут, јер би откриовање ко стоји иза ње било погубно за западни свет, а кривац се итекако зна.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.