Проблеми Срба повратника

Према попису из 1991. године, у Хрватској је регистровано 582.000 Срба и 106.000 Југословена. Десет година касније на том простору забележено је 201.000 Срба и 76 Југословена. Рачуница каже да је више од 400.000 Срба напустило Хрватску, а доста њих је и погинуло. Када се говори о повратницима, често се манипулише бројкама.

– У медијима се често помиње да повратника има више од 100.000. УНХЦР мисија за Хрватску 2007. године спровела је једно истраживање према којем регистрованих повратника има 120.000, док је оних који су узели личне карте Хрватске – 52.000. Око 13.000 лица је умрло, то је изнад просека за регион и говори о тешким условима у којима су ови људи живели у Хрватској – рекао је Саво Штрбац, директор Српског документационог центра Веритас.

Један од проблема у вези са остваривањем права избеглица јесте враћање станарских права. Преко 42.000 избеглица није повратило станарска права, што подразумева право на коришћење стана и откуп по повољнијим условима.

– Влада Хрватске је понудила модел стамбеног збрињавања, то је облик социјалног становања као једино решење. За подношење захтева стамбеног збрињавања јавило се 4.000 Срба, значи да је скоро 40 одсто одустало, јер се та стамбена права не наслеђују, нити се откупљују – објаснио је Штрбац и скренуо пажњу на проблем конвалидација радног стажа, као и на неисплаћивање пензија, јер за период од 1991. до 1998. године треба исплатити око 40.000 пензија.

Реч је о пензионерима који су пре рата остварили пензију. Њима је Хрватска једнострано обуставила исплату 1. августа 1991. године, јер је, како је наведено, „корисник примања изазвао околности због којих је дошло до обуставе исплате”.

Избеглице из Хрватске немају могућност учешћа у процесу приватизације друштвених, државних и јавних предузећа.

– Треба поменути и враћање свих запоседнутих пољопривредних имања својим законским власницима. У Хрватској постоји на хиљаде хектара заузетог пољопривредног земљишта у чији посед не могу да уђу власници, повратници или избеглице – рекао је Штрбац и подсетио да је у децембру 2008. године усвојен и Закон о пољопривредном земљишту. По њему прописано је да ће власници плаћати високе казне уколико своју земљу не обрађују, а као крајња мера предвиђено је и издавање у закуп другим лицима.

Значајан број повратника према важећим прописима нема хрватско држављанство, већ се приликом повратка третирају као страни држављани који подлежу строгој, компликованој и скупој процедури за признавања статуса странца са привременим или сталним боравком у Хрватској.

Штрбац каже да доста манипулације има и када је реч о процесима за ратни злочин.

– У извештају Државног одвјетништва Републике Хрватска за 2007. годину стоји да су од 1991. до краја 2007. године за ратни злочин против нешто више од 4.900 особа поднесене кривичне пријаве. Од тог броја, одбачено је 26 одсто пријава, док је против 3.827 лица покренут поступак. Број се није смањио, ратни злочин не застарева и сваке године се подносе нове пријаве, отварају нове истраге и доносе се правоснажне пресуде и у присутности и у одсутности – казао је Штрбац и додао да је Интерпол расписао око 1.200 потерница. Од тог броја 74 лица су лишена слободе, 24 изручена у Хрватску и 11 је ослобођено или је поступак обустављен.

-----------------------------------------------------------

До границе два путића

Србија предлаже да се граница са Хрватском утврди средином пловног тока Дунава. Хрватска, која се у преговорима око границе са Словенијом залаже за принцип средине воденог тока, као што га признаје и у случају Босне и Херцеговине, за бившу административну границу сматра линију катастра успостављену крајем 19. века.

Сава Станковић, начелник службе за границе, у интервјуу за једне новине, објаснио је да је у време настанка катастра на обе стране реке била иста држава, Аустро-Угарска, „па се тиме може објаснити што је катастарска линија често прелазила са једне на другу страну реке”. Такосе, објаснио је он, катастром као евиденцијом настојало да се обухвати цело имање једног власника, које је често могло да се простре на обе обале. Тако се Шаренградска ада, једно ненасељено острво, води и у евиденцијама и код Срба и код Хрвата.

Станковић је у истом интервјуу објаснио шта је спорно код Апатина:

– По катастру који води хрватска страна, она би територијално прелазила и сам град Апатин, у индустријску зону, луку... Међутим, подручје Апатина, педесетих година прошлог века, катастарска граница комисијски је, са представницама хрватске стране, усклађена са одредбама Закона из 1945. године.

На позитивним искуствима решавања статуса Превлаке започети су преговори око разграничења Србије и Хрватске, али су они, према речима саговорника „Политике” блиског српској влади који је желео да остане анониман, од 2003. године у застоју. Он каже да је садашњи гранични проблем делом резултат чињенице да ту никада није постојала међудржавна, већ републичка граница, која сада треба да добије међународноправни карактер.

– Она се први пут формира у том подручју у савременом смислу међународног права и зато то и јесте захтеван процес. Оно што се може и мора постићи јесте да се омогући власницима да користе посед, а да се тиме не мења државна граница. Уколико кажемо да нама не одговара решавање питања разграничења позивањем на катастар, то не значи да одричимо власништво тим људима, већ им дајемо право располагања, али у другој држави уз бенефиције које су и до сада имали.

Вишња Дугалић