ИВАНА ПЕТРОВИЋ

Кардиоваскуларна обољења заузимају прво место у већини земаља Европе, Северне Америке и Аустралије. Улога исхране у превенцији и лечењу болести срца је добро позната и деценијама је предмет многих студија и бројних истраживања. Правилна исхрана је услов опстанка живога бића, тј. предуслов за одржање свих енергетских и метаболичких процеса. Узимање хране није само испуњавање физиолошке потребе, него постаје обележје културе и статуса, огледало животне филозофије и религијских погледа. Данас је у већини развијених земаља прихваћен концепт да је нужно плански примењивати дијететске мере, како у превентиви тако и у лечењу. Принципи исхране за особе са високим ризиком за кардиоваскуларна обољења слични су као и за општу популацију и углавном се односе на смањење холестерола и триглицерида.

Гојазност представља вишеструки ризик за развој кардиоваскуларних обољења. У животном добу између 25. и 34. године смртност гојазних особа је 12 пута чешћа него код нормално ухрањених. Узрок смрти у приближно половини случајева јесу кардиоваскуларна обољења. Мада се гојазност не сматра болешћу, због често фаталних последица, представља изразито потенцијално морбидно стање. Зато се данас у свету и код нас придаје посебан значају правилној исхрани, од чега зависи и успех лечења.

Значајан фактор ризика за настанак артеросклерозе, а самим тим и исхемијске болести срца и цереброваскуларних обољења код људи јесте повишен ниво холестерола у крви или хиперхолестеролемија.

Холестерол је комплексна молекула и продукт је људског и животињског метаболизма. Организам без холестерола не може опстати. Холестерол и остале масноће (липиди) не растварају се у крви. Циркулишу помоћу специјалних преносилаца који се називају липопротеини. Липопротеини су грађени од протеина и масноћа, а могу бити различите густине. Неколико је врста преносилаца холестерола, а посебно су интересантни липопротеини мале густине (ЛДЛ), тзв. лош холестерол, и липопротеини високе густине (ХДЛ), тзв. добар холестерол.

Осим повишеног холестерола, и повишени триглицериди су непожељне масноће. То су једињења масних киселина и алкохола глицерола. Налазе се у намирницама и животињског и биљног порекла, као што су маргарин и уља. У нашем организму повећавају се од слаткиша, хлеба, теста и других угљених хидрата. Смањују "добар" холестерол и повећавају "лош".

Да бисмо смањили ниво ЛДЛ холестерола у крви потребно је редуковати укупан унос масти и ограничити унос црвеног меса, пуномасног сира, пржене и хране која садржи тропска уља (кокосово и палмино) или "хидрогенизована" биљна уља (не користити исто уље више пута за припрему хране). Повећати унос хране богате прехрамбеним влакнима (воће и поврће) и једанпут недељно користити рибље месо.  Не препоручује се више од два, три јајета недељно, повољно делује и чаша црног вина, али особе са повишеним триглицеридима у крви не би требало да попију ни кап алкохола. На снижење лошег холестерола од медикамената данас се користе статини који у јетри спречавају производњу холестерола за 40–50 одсто, а за снижење триглицерида фибрати и никотинска киселина која се појавила на нашем тржишту.

Покушаћемо да нашим читаоцима због свега дамо неколико практичних савета о правилној исхрани. Телесну масу треба да одржавате у нормалним границама (ако од телесне висине у сантиметрима, одузмете 100, добићете оријентациону вредност телесне масе у килограмима). Мерите своју телесну масу једном у две или три недеље. Смањите телесну тежину, али полако, ако сте гојазни. Вратите се свињској "белој" масти. Користите, ако сте у могућности,  цеђено (нерафинисано) маслиново уље. Једном употребљено уље не треба више пута користити. Користите више воћа и поврћа. Поврће кувајте у води и на крају додајте уље. Препоручују се мање количине меса, а бар два пута недељно у оброк укључите рибу, првенствено морску. Повећајте унос дијететских биљних влакана (хлеб од непросејаног брашна, мекиње, овсене пахуљице, целе јабуке, пасуљ, сочиво, грашак, нељуштени пиринач, кељ, краставац, целер). Смањите на најмању меру унос транснезасићених масних киселина (маргарина, чипса, помфрита, крекера, пилеће паштете, чоколаде).