ЈАГОДА ЈОРГА

Има у Србији много изрека о храни и у вези са храном, али посебно воле ону која каже "Какав на јелу, такав на делу". Па, какви смо ми то на јелу ?

Јешни! Волимо да једемо, волимо да "умачемо", да "прсте олижемо", да увек има и за нас и за путника намерника. Волимо да се гостимо и да дочекујемо. Види ли се то на нама? Судећи по разним статистика, ДА, види се. Рекли су ми да не пишем статистичке податке, али ради сликовитости ево само мало бројкица.

Становник Србије уноси дневно у организам око 2.700 килокалорија. То је наравно просек, када се узму у обзир и тек рођена деца и стари и активни и неактивни, и мушкарци и жене. Просечан, стандардни препоручени унос је 2.000 килокалорија. То је значи 700 килокалорија вишка свакодневно, па неком је то 1.200, а неком је 200. А оно масно и сласно. То је зато што у нашој исхрани има превише масноћа. Препоруке кажу да дневно не би смело да се уноси више од 30 одсто калорија из масти. Срби уносе 37 одсто калорија из масти, што би значило 999 kcal, односно 111 грама некакве "мрси". У просеку то је 399 kcal више него што је потребно, односно 44 грама више – три велике кашике масти! Да ли је то због запршки, масних сирева, кајмака, поховања, "моче"? Свега тога има у нашој кухињи која је ипак типична, шта год рекли разни "зналци". Чула сам више пута мишљење да ми и немамо нешто тако типично. Јесте да је то у основи балканска кухиња са доста источњачког у себи, али ипак различита. Ми имамо сарме, а не сармице, у њих стављамо мешано месо, а не само јунеће, па додамо мало сланинице и сувог меса и тако даље. Да ли је то важно са становишта здравља?

Колико је та кухиња "здрава" или колико таква исхрана води ка добром здрављу? Нажалост, и она лепа гибаница и већ поменута сарма и "десет с луком" и "пљескавица на кајмаку", као и већина наших типичних јела имају превише калорија, масноћа и соли. Како се већина тих јела и веома дуго крчка, то се губи много витамина и уништавају биљна влакна, тако да имају мали позитиван ефекат на здравље. Последице тога виде се наравно у нашим здравственим картонима. Гојазност, висок крвни притисак, повећане масноће у крви, масна јетра, шећер! Ако сте у неким средњим, тзв. најбољим годинама, тешко да имате пријатеља који нема бар један од ових проблема. Што је још горе, почела су и деца да имају ове "болести одраслих". Кажу стари "Здравље на уста улази", али нажалост и болест.

Још је стара латинска изрека упозоравала да је "више је људи помрло од јела и пића него од мача". То је данас још актуелније.

Ми волимо да се такмичимо. Да видимо како то изгледа у поређењу са другима. Јесмо ли бољи или гори? Од већине нисмо ни бољи ни гори. Ту смо негде. Кад се изузму Французи, Холанђани и Скандинавци, већина Европљана пати од сличних здравствених проблема, јер се већина храни слично "лоше".

"Обилан ручак је за стомак велика казна", опет упозорава стара латинска изрека. Да ли то значи да сви треба да постанемо аскете и да се одрекнемо наших лепих јела? Свакако не. Још је Буда схватио да је и "уништавање тела гладовањем врста таштине, те да је средњи пут тај који води спасењу". Преведено на језик исхране, то би значило да је умереност у јелу право решење. Не треба да заборавимо нашу кухињу, али је треба прилагодити модерном човеку и његовим потребама. Може и слатко од белих трешања, али једна кашичица, и ракијица пред ручак, и понекад печење испод сача. Али зато не заборавите млади лук, салату од купуса и парадајз, хладну лубеницу. Речју зелену пијацу. И то је за нас типично – зелена пијаца, користите је обилато, па макар до ње ишли бициклом!