Још 2.500 комада касетне муниције

БЕОГРАД – Десет година након НАТО бомбардовања у Србији још има више од 2.500 комада неексплодиране касетне муниције у 15 општина у којима укупно живи 162.000 становника.

Према резултатима истраживања невладине организације Норвешка народна помоћ, на територији Србије регистровано је 105 зона у којима је НАТО авијација дејствовала са висе од 37.000 комада касетне подмуниције за време рата, а процена је да није пронађено и уништено јос 2.547 комада.

И истраживању се наводи да ће, уколико се настави садашњи темпо чишћења угрожених површина, за санацију терена од неексплодираних касетних убојних средстава бити потребно између 12,5 и 23 године.

Касетну муницију користиле су авијације Холандије, Велике Британије и САД, а од почетка рата до новембра 2008. године, када је истраживање завршено, забележено је да је од деловања касетних бомби погинула 31 особа, док их је 160 рањено.

Највећи број људи од касетних бомби погинуо је за време агресије на СРЈ, док је након рата 12 људи погинуло и рањено.

Највећи број неексплодиране касетне муниције лоциран је у Нишу и у шест општина на југу Србије. Процењено је да се на територији нишке општине Црвени крст налази око 800 комада или 31,4 одсто од укупне количине неексплодиране касетне муниције у Србији.

Посебно су угрожене и општине Бујановац, Куршумлија, Прешево, Сјеница, Краљево и Брус где је, према проценама, још 1.424 комада неексплодиране муниције. Остатак тог оружја је на подручју још осам општина.

Према подацима Министарства одбране из јуна 2008. године, од почетка НАТО бомбардовања специјализовани тимови за уклањање убојних средстава Војске Србије и Цивилне заштите уклонили су око 8.000 комада неексплодиране касетне подмуниције и око 120 авио-бомби и ракетних пројектила велике масе.

Извештај Норвешке народне помоћи као најугроженије категорије становништва наводи децу и пољопривреднике, а величину ризичне површине коју још треба очистити од неексплодиране касетне муниције у Србији процењује на око 15 квадратних километара.