Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Санадер: Спорна питања решавати постепено

Санадер: Спорна питања решавати постепено
Неће бити препрека за српску робу

БЕОГРАД Председник Владе Хрватске Иво Санадер изјавио је да пласман роба из Србије на хрватском тржишту убудуће не би смео да постоји, одбацујући наводе да је разлог одсуства значајнијих количина српских производа у хрватским продавницама политичке природе.

„Пре него неки хрватски или српски производ освоји западноевропско тржиште, ако је доброг квалитета и приступачне цене, мора бити приступачан и хрватским и српским купцима, па нека они одлуче који ће купити”, рекао је Санадер Танјугу.

Хрватски премијер је рекао да су примедбе српских менаџера да имају проблем са пласманом робе у хрватским трговачким ланцима биле један од разлога што је у званичну посету Београду, крајем минуле седмице, повео „врло јаку делегацију, коју је предводио потпредседник владе”, који је уједно и министар привреде, у чијем је ресору енергетика, као и водеће људе ИНЕ, Јанафа, Хепа, Диокија и Плинацко, предузећа која већ сада имају врло развијену сарадњу са партнерима у Србији.

Санадер је уверен да је читав низ области привреде и економије у којима Србија и Хрватска могу да унапреде сарадњу.

Он је у том контексту најавио што скорији састанак министара саобраћаја две земље, који би требало да припреме потписивање уговора о ваздушном саобраћају, посебно обнављање линије Загреб-Београд, о чему је такође било речи за време његове посете Београду.

Недавна гасна криза учврстила је, према његовим речима, став државног врха две земље да је сарадња у тој области такође неопходна, како ни Србија ни Хрватска не би зависиле, на пример, од односа Русије и Украјине.

Санадер је рекао да је у време кризе Хрватска била у нешто бољем положају, јер има сопствену производњу гаса која покрива скоро 60 одсто потреба земље, али да без обзира на то да ли је реч о гасу, електричној енергији, нафти или другим енергентима, мора да сарађује са Србијом.

„Ми смо упућени на међусобну сарадњу и морамо разговарати о међусобном повезивању плиновода. Нафтовод добро иде, у Хрватској морамо изградити реверзибилни део од Сиска према Омишљу, а од Омишља до Панчева иде јако добро, наравно, уз Босански Брод”, рекао је Санадер.

Хрватски премијер је оценио да две земље имају доста отворених питања, међу којима је „Јужни ток”, за који су заинтересоване и Србија и Хрватска, као и питање изградње складишта гаса.

БЕОГРАД – Председник Владе Хрватске Иво Санадер оценио је да је значај његове посете Београду у чињеници да је обновљен дијалог две земље и оснажена свест да су хрватско-српски односи темељ стабилности у региону, али је остао при ставу да спорна питања, попут међусобних тужби пред судом у Хагу, захтевају време и да их треба решавати постепено.

„Увек, у свакој ситуацији, треба разговарати. Имали смо тешку прошлост, али желимо градити другачију будућност и то је оно што карактерише ову генерацију политичара”, рекао је Санадер у интервјуу Танјугу .

Хрватски премијер се, поткрепљујући ту тврдњу, позвао на пример Француза и Немаца, „до јуче највећих непријатеља у европској историји, који су ратовали вековима, а данас су темељ Европске уније, а њихова сарадња окосница европских интеграција”.

„То сутра на југоистоку Европе могу и морају бити Хрватска и Србија”, уверен је Санадер.

Он је нагласио да владе Србије и Хрватске треба у директним разговорима да решавају отворена питања и да им за тако нешто „не треба нико трећи, са стране, уз сво уважавање и поштовање пријатеља из Европе”.

Санадер је рекао да је исто тако, без сугестија „са стране” сам проценио 2003. године, после своје прве победе на парламентарним изборима, да је СДСС-у Милорада Пуповца место у владајућој коалицију, а нико у Европи, али ни у Хрватској, није знао да ће он то предложити мотивисан истинским уверењем да ће то довести до помирења хрватског и српског народа.

Говорећи о нерешеним проблемима, хрватски премијер је рекао да је у Београду разговарао и о питању међусобних тужби две земље пред судом у Хагу, али је остао при ставу да је то „тешко питање на које не треба паушално давати одговор”.

Он је нагласио да није добро то што се уочи његовог доласка у Београд створила атмосфера да ће се решити и то, поред осталих тешких отворених питања.

„Не, ми ћемо решавати питање по питање, и мудри политичари, а ја то претпостављам да јесмо и ми у Загребу и наше колеге у Београду, решаваћемо најпре она лакша питања, која се могу решити. Тако раде мудри политичари у свету, па тако треба и ми да радимо”, уверен је Санадер.

Кад је реч о проблему повратка избеглих, Санадер каже да је то питање решено у политичком смислу, мада још има проблема у конкретној реализацији.

На питање може ли се нешто учинити на повратку поверења код Срба који би да се врате у своје домове у Хрватској, он је приметио да обнова поверења траје дуже него политичка воља да се та питања реше, да се она може и опструисати, али да се ни не може наметнути.

Поред тога, додао је, треба створити и услове за повратак, пре свега радна места.

На питање где види темељ неспоразума између два народа, Санадер је рекао да су Србија и Хрватска после 1945., за разлику од Западне Европе, заостале у демократском развоју:

„Остали смо у комунистичком тоталитарном режиму гђе нисмо могли развијати демократска размишљања, демократске институције, демократски дијалог. Мислим да смо остали ускраћени за 50 година, односно 45 година развоја”, рекао је Санадер.

Хрватски премијер је поновио да ће Хрватска подржати европски пут Србије.

„Нећемо кад будемо и у НАТО и у Европској унији да користимо позицију члана да бисмо уцењивали сусједе”, закључио је Санадер.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.