У Србији више од 10.000 затвореника

БЕОГРАД – У Србији више од 10.000 људи издржава казне затвора у 28 установа, међу којима је 6.650 осуђених, 2.500 притворених, 500 је на мери обавезог лечења, а 330 је кажнених за прекршаје.

Одбор Скупштине Србије за правосуђе одржао је недавно седницу у КПЗ Забела у Пожаревцу, на којој су разматрани стање у затворима у Србији и околности које су претходиле смени управника пожаревачког затвора.

Том приликом је новинарима достављен извештај Управе министарства правде за извршење заводских санкција о стању, проблемима и проритетима у извршавању заводских сакција.

Према подацима који се односе на март ове године, 200 је на извршењу законске мере упућивања у Васпитно-поправни дом, 20 је притворених малолетника, као и 200 осуђених и 100 притворених жена.

У периоду до 2003. године број лишених слободе у Србији се кретао у „устаљеном окривру” између 5.000 и 6.000, а од тог периода годишња стопа раста броја лишених слободе износи више од 10 одсто.

Укупно повећање у последњих пет година је више од 60 одсто.

Реални капацитет за смештај лица лишених слободе у Србији је око 6.000, а уколико би се примениле норме препоручене Европским затворским правилима било би места за само 4.500 особа.

„Постојећи услови за смештај лица лишених слободе су застарели, неадекватни и недовољни. Зграде су зидане у просеку пре више од 70 година са застарелом инфраструктуром и превасходно предвиђене за далеко мањи број лица”, наводи се у извештају и истиче да је додатно неповољна околност да је 12 окружних затвора лоцирано у ужим градски целинама.

Са повећањем броја, испољавају се изразито негативни трендови међу затвореницима - пораст броја тешких кривичних дела са елементима насиља, организовани криминал, смањење старосне границе починилаца кривичних дела и високо присуство болести зависности, однодно преко 60 одсто је имало искуства са дрогама или су активни зависници.

Додатни проблем је број запослених у служби обезбеђења у односу на број запослених, јер је неповољнији у поређењу са другим системима.

Примера ради, затворски систем Аустрије је по статистичким подацима сличан нашем, а њихова служба обезбеђења је 80 одсто запослених, док је код нас свега 55 одсто.

Управа за извршење заводских санкција указује да посебну пажњу треба усмерити на интегралне системе техничке заштите у установама, јер су постојећи дотрајали, а у неким установама их и нема.

Комплетно нов систем техничке заштите и видео надзора постоји само у Казнено-поправном заводу у Пожаревцу и Окружном затвору у Београду.

Међу приоритетним задацима, наводи Управа, је да се измене закони и подзаконски акти у вези са системом извршења кривичних санкција који ће обезбедити ефикасност система извршења, настојање да се повећају капацитети за смештај лица лишених слободе.

Приоритети су и успостављање интегралних система техничке заштите у свим затворима, као и развијање програма за побољшање статуса посебно осетљивих категорија лица лишених слободе - малолетника, психијатријских болесника, жена, припадника мањина и других.