Кроз Србију за 2.250 динара

Путник који улази у неку земљу стиче о њој први утисак на граничном прелазу. Ако је реч о странцима који аутомобилом улазе у Србију преко Хоргоша, по изласку из Мађарске, а уједно и Европске уније, упечатљива је велика гужва на прелазу мале пропусне моћи. Нови објекат са више трака је у непосредној близини али није у употреби, из тешко разумљивих бирократских разлога. Али, стари прелаз на Хоргошу је одличан објекат у односу на царинско-полицијске контејнере какви се могу видети на прелазима према бившим југословенским републикама. Ипак, чињеница да је недавно отворен уредан прелаз у Батровцима према Хрватској даје наду да ће и друге "улазне капије" Србије добити примерен изглед.

Странце на прелазу чекају полиција и царина. Први прегледају пасоше и врше проверу да ли путници имају српске визе, ако су неопходне. Визни режим се уређује на бази реципроцитета, па су тако визе потребне скоро свим Европљанима осим држављанима БиХ, Македоније, Хрватске и Бугарске.

Потврде за кућне љубимце

Нова процедура, која је за сада уведена само на друмском прелазу Градина и на аеродрому "Никола Тесла" у Београду, предвиђа две врсте контролних пролаза: зелене и црвене. Зелени пролази намењени су онима који немају шта да пријаве, а црвени путницима који имају робу за царињење, носе комерцијалну робу или нису сигурни да ли треба нешто да пријаве, објашњавају у Управи царина.

У Србију се слободно могу унети лични пртљаг, лекови за личну употребу као и 200 цигарета (или 100 цигарилоса, или 50 цигара, или 250 грама дувана), по један литар вина и алкохолног пића, парфем и тоалетна вода. Кућни љубимци који се уносе током туристичког боравка у Србији до 30 дана морају имати сертификат о здравственој исправности из земље из које долазе и књижицу о вакцинацији.

Унос девиза у Србију је слободан, али важно је пријавити износе веће од 2.000 евра што је гранична сума која се може изнети без потврде. Странци, као и наши држављани, у земљу могу унети до 120.000 динара, а за већи износ мора се имати доказ да су динари купљени у иностранству.

Ако цариници неком странцу привремено задрже робу или возило, дужни су да му уруче потврду и укратко објасне због чега је до тога дошло. Када је у питању привремено задржана роба, као и возило, првостепени поступак се води у царинарници. Надлежни орган за даље поступке мора се навести у издатом документу – решењу. Они којима је привремено задржан новац могу да се обрате Сектору за девизну инспекцију, који се налази при Министарству финансија Србије у Београду.

Осигурање за 110 евра 

Када је реч о аутомобилу, моторизовани странци морају да имају "зелени картон" који важи као полиса осигурања у свим европским државама осим Русије. Ако је неки возач заборавио да извади овај документ у својој земљи на граничном прелазу може да уплати такозвано гранично осигурање. У Србији месец дана осигурања путничког аутомобила кошта 110 евра, кажу у АМСС.

Што се тиче међународне возачке дозволе, она је потребна оним возачима чија држава тај документ тражи од моторизованих грађана Србије. И овде важи реципроцитет па је тако међународна возачка дозвола неопходна Немцима, Чесима или Турцима, али не и Аустријанцима, Французима, Мађарима...

У случају квара на аутомобилу странци могу да се обрате за помоћ АМСС чије им теренске екипе бесплатно излазе у сусрет, ако су путници у невољи учлањени у одговарајућу организацију у својој земљи. Подмиривање трошкова регулисано је посебним уговорима. У пракси такве компензације најчешће су обављане са немачким националним ауто-клубом ADAC.

Скупље од домаћих возача странци плаћају путарину, зависно од категорије пута и правца којим путују кроз Србију. Ако се возе путничким аутомобилом да би стигли од Хоргоша до Прешева морају да плате 2.250 динара, што је тренутно око 27 евра које морају да замене на граници. Деоница Суботица – Нови Сад плаћа се 430, Нови Сад – Београд такође 430, Београд – Ниш 1.130 и Ниш – Лесковац 260 динара. Саобраћајним полицајцима, кажу у МУП-у Србије, дата је инструкција да не заустављају возила са страним регистарским таблицама због рутинске контроле, већ само у случају тежег прекршаја. Странцима се на лицу места наплаћују само фиксне казне. Због тежих прекршаја у којима је дат распон казне, између минималног и максималног износа, приводе се дежурном прекршајном судији што се може претворити у ишчекивање ако је прекршај извршен изван стандардног радног времена па је неопходно пронаћи дежурног надлежног судију.

М. Галовић

-----------------------------------------------------------

Наградни боравак у престоници

Током прошлогошњег Сајма туризма у Лондону, Туристичка организација Београда је заједно са компанијама "Tiscal" и "Forbiden tehnologies" из Енглеске организовала такмичење за најбољи видео запис са путовања. Такмичење је трајало од фебруара до марта ове године, а осим стручног жирија гласало је 600.000 чланова "Tiscal" компаније. Као победници овог такмичења, у Београду су средином јула боравили Марк и Алекс Кирби, као и њихова петнаестомесечна ћерка Хелена из Лондона, који досад никада нису били у Београду.

Кирбијеви су током боравка својом камером снимали престоницу Србије, а по повратку ће направити филм, који би требало да буде нека врста туристичког водича кроз Београд, а емитоваће се накнадно на сајтовима "Tiscala" и "Forbiden tehnologiesa".

Према њиховим речима, Београд се не разликује од много од других ервопских градова а, осим одличне кухиње, најјачи утисак оставила је панорама града.

На Марка је нејвише утицао поглед са Калемегданске тврђаве на Саву и Дунав, за који каже да је спектакуларан, док је његову је супругу одушевила љубазност људи, лепо време и београдски кафићи.

Викенд у Београду за Кирбијеве припремила је и организовала Туристичка организација Београда.

М. Б.