Усвојен Закон о забрани дискриминације

БЕОГРАД – Скупштина Србије је усвојила Закон о забрани дискриминацијe којим ће први пут на свеобухватан начин бити санкционисани сви случајеви дискриминације и заштићене посебно осетљиве и угрожене групе.

За ово решење изјаснило се 127 посланика из владајуће коалиције, као и посланици Либерално-демократске партије (ЛДП).

Против је било 59 посланика из опозиционих партија Српске радикалне странке (СРС), Демократске странке Србије–Нове Србије (ДСС- НС), али и троје посланика Јединствене Србије и један посланик Партије уједињених пензионера Србије.

Посланици Српске напредне странке (СНС) нису били у сали за време гласања.

Овај пропис представља и последњи правни услов за стављање Србије на „белу” шенген листу.

О спровођењу закона бринуће се Повереник за спречавање дискриминације кога бира Скупштина на пет година.

Првобитна верзија закона повучена је из скупштинске процедуре на захтев цркава и верских заједница, да би после оштре реакције јавности влада по хитном поступку, уз мање измене, а без промене суштине, закон вратила парламенту.

Закон забрањује дискриминацију по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења и вероисповести, као и сексуалне оријентације и здравственог стања.

Дискриминација је, према закону, забрањена и по основу политичког или другог уверења, имовног стања, рада, културе, језика, старости и инвалидитета, личног својства, изгледа, брачног и породичног статуса, имовног стања.

Законом ће бити заштићене различите групе популације као што су мањине, припадници верских заједница, инвалиди, запослени, лица која тразе заослење, лица над којима се врши кривична санкција, малолетници, деца, пацијенти, особе дискриминисане на основу пола и рода.

Законом је дефинисано да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се појеиднцу или групи, због личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи.

Уз сагласност цркава и верских заједница формулисан је члан 18 који гласи: „Дискриминација постоји ако се поступа противно начелу слободног испољавања вере или уверења, односно ако се лицу или групи лица ускраћује право на стицање, одржавање, изражавање и промену вере или уверења, као и право да приватно или јавно изнесе или поступа сходно својим уверењима”.

Према новом законском предлогу, додат је и став по коме се дискриминацијом „не сматра поступање свештеника, односно верских службеника које је у складу са верском доктрином, уверењима или циљевима цркава и верских заједница уписаних у регистар верских заједница, у складу са посебним законом којим се уређује слобода вероисповести и статус цркава и верских заједница”.

Члан 21, који регулише дискриминацију на основу сексуалне оријентације, иновиран је и из њега је изостављен трећи став који се односи на трансексуалност и родни идентитет.

Усвојени члан гласи: „Сексуална орјентација је приватна ствар и нико не може бити позван да се јавно изјасни о својој сексуалној оријентацији. Свако има право на слободу изражавања своје сексуалне орјентације, а дискриминаторско поступање због таквог изјасњавања је забрањено”.

Члану 20 антидискриминационог закона придодато је да се забрањује дискриминација на основу пола, што подразумева и забрану дискриминације према особама које су промениле пол.

Закон ће санкционисати облике непосредне и посредне дискриминације, као и повреду начела једнаких права и обавеза, виктимизацију, удруживање ради вршења дискриминације, говор мржње и узнемиравање и понижавајуће поступање.

Законским ресењима утврђени су тешки облици дискриминације у које поред изазивања мржње, раздора или нетрпељивости на основу националне, расне или верске и дурге припадности, спадају и ропство, трговина људским бићима, апартхејд, геноцид, етничко чишћење и њихово пропагирање.

Повереник за спречавање дискриминације ће примати и разматрати притужбе због повреда одредби овог закона и давати мишљења и препоруке у конкретним случајевима, као и информације о могуцности судске застите, а који ће моћи да подноси кривичне или прекршајне пријаве.

Међутим, свако ко је повређен дискриминаторским поступањем има право да и сам поднесе тужбу надлежном суду.

За непоштовање законских одредби предвиђене су новчане казне за прекршаје које се крећу у распону од 5.000 до 100.000 динара.

Закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику, док ће се одредбе о поверенику примењивати од почетка идуће године.