ЖИВОРАД НИКОЛИЋ

Почети ову причу тако да код нас то није као код других, да смо ми специфични, необични, гостопримљиви као ретко ко звучи као фраза, али и није. Туризам у Србији је у сваком погледу изузетна прича. Ево и неколико детаља који потврђују ову тврдњу.

Прво – Србија је земља необичне лепоте и чаробних садржаја. Можете кренути од онога што је створила природа или од онога што је створио човек живећи на овим просторима. Али оно што "девојци срећу квари" је инертност нашег човека и зауздана радозналост. Када је простор у окружењу, код нас по правилу важи она – што ти је пред очима тешко уочавамо. Многе лепоте и садржаји као да су неприметни.

То о чему причам потврђује ми недавни боравак на Космају и околини. Ако сте иоле радознали, ако путовање у околину Београда може да вам заголица машту, крените с било које стране: преко Младеновца, преко Барајева, пронађите Сопот, који се мени у једном тренутку учинио као најлепши крајолик, толико код нас хваљене педантности Аустрије, Словеније, а смео бих се усудити да овде поменем и швајцарску педантност. Особље ненаметљиво, а увек ту кад вам нешто затреба. Сусрет са манастиром Тресије. Шетња кроз село Кораћица.

Тако сам открио да има непогрешив њух да открије најлепше. Није једини, у хотел Бабе никако се немојте запутити уздајући се у срећу. Увек проверите да ли има места. Многи су већ ово место открили, заинтересовали се за руду чистог ваздуха и свега што уз то долази као некад римски прокуратор Баберијус.

Честа примедба наших људи за наша туристичка места је недостатак садржаја, убијање досаде и томе слично. Ценим да се за сваки озбиљан посао треба добро припремити, па тако и за посао звани одмарање. Ту тајну ми је открио колега из Пекинга боравећи на Златибору. Био је очаран рајским местом, а вредело му је поверовати, јер ми је причао о многим местима са земљиног шара, а прокрстарио је и огромним кинеским просторима. И није га фасцинирало ништа од онога што обично ми истичемо као предност: лепоте, сазидани хотели и куће, гостопримство. То му дође данас некако нормално. За њега је била очаравајућа чињеница да је за пет дана, колико је боравио на овој планини, да сваки тренутак учини различитим. Ево рецепта. Смештај у центру. Сваки дан друго место: етно село Сирогојно и Гостиље са својим водопадом и Стопића пећином, великим и малим бигреним кадама, Увац са обновљеним манастиром и изузетном причом о жупљанима који су постали горштаци! Мокра гора, Шарганска осмица, Кустино етно-село, може и два дана!

Оно што мени веома, али веома смета јесте наша немарност у овој делатности. Способни смо да изградимо што ум замисли, али проблем одржавања је код нас заиста проблем. Као да су изграђени објекти изграђени за вјеки вјеков. Нисам искључив, има нешто за пример – хотел Златник у Земуну, Александар код Калемегдана...

А оно што мора да буде најважније у туризму – тешко још увек стиже до свести, чак и посвећеника у овој делатности. Пут. Без доброг пута џаба смо зидали. Србија заиста има лоше путеве, а без тога ...