Од цвећа може да се живи

Србија би могла да заради ове године три милиона евра од извоза цвећа на тржиште Русије, Европске уније, али и земаља у окружењу. Износ и није позамашан, поготово ако се има у виду да Холандија, највећи светски произвођач цвећа, годишње заради 1,8 милијарди долара само на извозу лала.

То, међутим, не обесхрабрује 80 предузећа која су се пре три године удружила како би формирала кластер (групу међусобно повезаних фирми које се налазе на одређеном географском подручју и функционишу као мрежни систем) произвођача цвећа. Од тада, у просеку, годишње зараде око 100.000 евра извозећи углавном такозвано живо цвеће, семе и украсно биље.

Седиште кластера који се зове „Шумадијски цвет” је у Крагујевцу. Њен директор Симон Зечевић најављује да за десет дана почињу преговори са Холанђанима који су, каже, заинтересовани да у централној Србији отворе погоне, одакле би цвеће извозили у Русију.

– То ће бити велика шанса за српске произвођаче цвећа. Руси су увели квоте на увоз цвећа из Холандије, тако да су цвећари из те земље заинтересовани да преко Србије, која има споразум о слободној трговини са Русијом, извозе на то тржиште. Ако у овоме успемо и уколико се у Србији цвећарство додатно развије, држава би годишње могла да од извоза цвећа заради око три милиона евра – каже Зечевић, наглашавајући да ће српски произвођачи, окупљени око „Шумадијског цвета”, у сарадњи са холандским партнерима покушати да извезу цвеће и у балтичке земље.

Он признаје да је, због економске кризе, ове године цвећарски кластер био принуђен да откаже послове које је лане склопио са Енглезима. Додаје, међутим, да цвећари не осећају кризу у тој мери као, рецимо, аутомобилска или грађевинска индустрија.

– Обезбеђивањем новца за развој кластера, држава нам је пружила велику шансу да пребродимо тешкоће. Покушаћемо, најпре, да развијемо инфраструктуру и продајну мрежу, отворимо канцеларије широм Србије и образујемо чланове. Већ планирамо да у сарадњи са локалним властима у Свилајнцу и Ћуприји отворимо едукативне центре, а циљ нам је да пословање не буде само регионалног карактера – истиче Зечевић, напомињући да „Шумадијски цвет” чине, углавном, пољопривредна газдинства, дистрибутери репроматеријала, нека крагујевачка јавна комунална предузећа, као и пратеће гране које имају везе са цвећарством.

Проблем је, међутим, што су сви они махом из Шумадије, што значи да у гајење цвећа тек треба да се укључе произвођачи из осталих делова Србије. Зечевић сматра да је цвећарство у нашој земљи још у повоју, за разлику од развијених европских земаља у којима је свака фирма специјализована за одређену врсту цвећа. Продаја се тамо, каже, обавља на посебним берзама, роба много брже циркулише, а произвођачи имају и помоћ државе.

Према подацима Привредне коморе Србије, вредност спољнотрговинске размене цвећа и другог украсног биља за десет месеци прошле године била је 16,3 милиона долара. Од тога је вредност извоза износила 2,6 милиона, а увоза чак 13,6 милиона долара. Србија је највише извозила руже (калемљене и некалемљене), затим остале „живе” биљке и нешто мало саксијског цвећа.

Ове године, упркос кризи, први српски цвећарски кластер могао би да извезе цвеће за око 300.000 евра, али ће „Шумадијски цвет”, ипак, више пажње посветити омасовљењу чланства и довођењу кластера на европски ниво. То значи да, између осталог, морају да осавремене пословање централе у Крагујевцу, како би клијенти и пословни партнери на једном месту могли да добију све информације.