Тужан епилог

На „Маракани” су искључени телефони, играчима је у клупском хотелу ускраћена храна, клуб нема пара ни за најосновније потребе… и да не набрајамо даље, невоља стиже једна другу, некада понос нације, култни клуб и једини освајач титуле првака Европе са ових простора доживљава понижење за понижењем.

Одласком Драгана Џајића и секретара Владимира Цветковића начином непримереним када су спортски великани једне исто такве спортске нације у питању, све је кренуло низбрдо. Као да је неко намерно одстранио двојицу легендарних спортиста да би након тога на најодговорније функције попут цунамија кренули знани и незнани, сматрајући ваљда да је један тако велики клуб права прилика за личне промоције, а да ће све остало бити лако и брзо.

Не једном указивали смо на овим страницама да је таква лакомисленост и у суштини крајња неодговорност погубна и да неће донети ништа добро некада великом клубу.

Већ доласком некадашње велике звезде Драгана Стојковића видело се да ствари не иду жељеним током. Потом је су уследиле нове кадровске промене, тражио се прави човек, а дошли су такозвани финансијери, који са клубом нису имали никакве везе, уз велику помпу руководства да ће са њима стићи и гомила новца којим ће сви проблеми као руком бити однети.

Авај, био је то рачун без крчмара. Из „финансијера” скривали су се доскорашњи анонимуси, а кулминација је била када је на чело Црвене звезде на нама својствен начин дошао Добривоје Танасијевић, алиас Ден Тана. Прихватио се човек олако посла коме није дорастао. Свака част његовој кулинарској и угоститељској вештини, али за вођење једног великог клуба потребно је много више. Уосталом има ли у Европи иоле већег клуба којем је на челу човек из угоститељске бранше. Или су то богати бизнисмени, или акционарска друштва, али увек први човек има несумњиву спортску, односно фудбалску и пословну репутацију. Покушаји консолидације са некадашњим играчима очигледно не успева. Нити је Владимир Југовић тај калибар, још мање је то Илија Ивић, који са Звездом није имао баш никакве везе после кратке каријере и одласка у Грчку. Изгледа да се ни сада не меша у свој посао директора…

Невероватно је да ни Скупштина клуба са више од 70 чланова, од којих су многи дуго година у Звезди, није у стању да сагледа дубину кризе која ја захватила овај колектив и затражи одговорност од челника. Очигледно је да је и многе познате људе из тог састава захватила хипокризија и да немају снаге да јавно иступе и кажу :Доста је било!

Звезди су очигледно потребни нови људи, свесни велике одговорности, људи који неће претпоставити сопствене интересе интересима Црвене звезде. Никаква Скупштина макар се сазивала сваке недеље, са овим људима неће донети ништа добро, а док је тако наш најтрофејнији клуб доживљаваће све црње и црње дане, све веће понижење. А о неким вреднијим резултатима фудбалског погона у таквим околностима нема смисла ни размишљати.

А ако неко калкулише са варијантом срозавања и намерног уништавања клуба да би га јевтино купио, тек прави лошу рачуницу. По себе, али још више по Црвену звезду.

Владимир Дедић