СТЕВАН ЈОВИЋ

Србија је богата природним агенсима који би требало да буду доступни највећем броју људи. Зато треба развијати потребу за унапређењем здравља и то добрим делом кроз здравствени туризам. Уз превентивни и терапијски ефекат путем здравственог туризма постижу се рекреација, релаксација, разонода.

Многи грађани у циљу превенције болести, олакшања тегоба, подизања опште кондиције и радне способности то постижу управо путем здравственог туризма. Најчешће дестинације су бање, планине, реке, језера, море.

Балнеотерапија има позитивно дејство на организам делујући путм блата и минералне воде. У Србији постоји велики број бања које имају различите врсте вода које према свом физичко-хемијском саставу могу деловати на различита стања или болести. У једном броју наших бања, зхваљујући добром менаџменту, развијени су програми фитнеса и велниса у којима се посебно место даје активностима у води. На овај начин могу се смањити повишен мишићни тонус, побољшати мишићна снага, кардиореспираторни капацитет и сл.

Време и клима могу да делују на људски организам превентивно и лековито. Висинска клима делује надражајно тако да њено терапијско дејство првенствено зависи од реактивне способности организма. Таласотерапија је лечење природним лековитим чиниоцима својственим мору и приморју.

Подсетио бих да је туризам настао као друштвена активност заснована ради потребе која се не може задовољити у месту становања. У старом и средњем веку било је путовања из верских, здравствених и других разлога.

Здравствени туризам јавља се почетком XX века. Пун процват добија после Другог светског рата. После Првог, а посебно након Другог светског рата развијају се физикална медицина и медицинска рехабилитација као посебне медицинске делатности. Отварају се центри за физикалну медицину и рехабилитацију. Многе бање добијају статус сепцијалних болница за физикалну медицину и рехабилитацију. Услуге физикалне медицине и медицинске рехабилитације постају доступне огромном броју људи који имају мање или веће здравствене проблеме. Све до пред крај XX века овакав концепт се одржавао.

Рационализацијом здравственог система услуге физикалне медицине и медицинске рехабилитације значајно је смањен број постеља за физикалну медицину и рехабилитацију. Тако да је најчешће хроничним болесницима недоступна нституцијализована рехабилитација, која је скупа, зато је од великог значаја превентивни, рекреативни, здравствени туризам.