Потрага за моделом „идеалног капитализма”

Урушавање текућег финансијско-економског поретка развијеног света, деценијама заснованог на апсолутној владавини слободног тржишта, позадинској улози државе и светињи приватног власништва, покренуло је од прошле јесени широку дебату о будућности света – после кризе. У визијама новог света сутрашњице, западни научници, бизнисмени и политичари листом инсистирају на оплемењеним верзијама „атлантског капитализма”...

Зимус, на Светском економском форуму у Давосу, Бил Гејтс изјаснио се за „креативни капитализам”. У алпском зимовнику, лидер британске опозиције Дејвид Камерун заложио се том приликом за „капитализам са савешћу”. Француски председник Никола Саркози одскора инсистира да само „морални капитализам” има будућност, док барон Ричард Лајард, оснивач чувене Лондонске школе економије, сматра да је „себичном капитализму” одзвонило.

Од пролетос, „нордијски модел капитализма” има све више присталица са обе стране Атлантика. „Нордијски политичари били су веома мудри током привредне кризе која је пред крај 20. века погодила север Европе. Уместо протекционизма и национализације, нордијски политичари су разрадили модел капитализма широко отворен глобализацији, са привремено пресудном улогом државе, егалитарним системом образовања и широким системом социјалне заштите. Нордијски модел је „будућност капитализма”, оценио је Јорма Олила, председник Нокије и „Ројал-Дач-Шела” у анкети „Фајненшел тајмса.

Блистава памет наднета над будућношћу капитализма, ипак нема тапију на оно што долази.

Нико поуздано данас не зна како ће изгледати свет када изађе из текуће глобалне економске кризе упозорио је још зимус професор Клаус Шваб, председник и оснивач Светског економског форума у Давосу.

Заглибљен у вртлогу кризе која круни постулате данашњег глобалног поретка , свет се ипак грчевито упиње да сагледа надолазећу будућност. Колико криза мути поглед унапред? И, колико би уопште данашња криза могла потрајати ? До Божића 2010, како се нада водећи светски трговац дијамантима „Де Бирс”? Или још 15 година како сматра Рон Пол, бивши економски саветник Џорџа Буша? Можда чак и , тридесетак година колико је трајао економски бум који је изазвао крах америчког хипотекарног тржишта у лето 2007. године?

И, како ће у тој, непредвидиво дугој кризи проћи постојећи глобални модели друштвеног уређења- пре свега западни капитализам- који од пада Берлинског зида до пре два лета, није имао достојног конкурента?

Луксуз теоријске разраде могућих модела будућности друштвеног устројства света није на располагању изабраним политичким лидерима у које је упрт поглед милијарди људи тешко погођених садашњом кризом.

Ко ће, дакле, и у ком смеру повести свет из данашњег незапамћеног кошмара?

Аспираната нема на претек.

Упадљиво одсуство иницијативе УН поводом финансијско-економске кризе која се са Запада проширила на остатак света – изгурало је у први план предстојећи самит Г-20 најразвијенијих земаља света у Лондону 2. априла.

Прошле јесени, када је заказивао априлски самит Г-20, британски премијер Гордон Браун био је пун оптимизма да ће лидери најразвијенијих земаља света идуће седмице „саставити не само правила за излазак из глобалне кризе него и смернице да се сличан кошмар више никада не понови”. Лондонски „Економист” сместа је цинично упитао зашто они који су кризу изазвали верују да су баш они позвани да свет извуку из кризе у који су га увукли? У међувремену, Русија, Кина, Бразил, Јужноафричка Република и низ других земаља нису штедели речи критике на рачун незајажљивог капитализма који је неговањем апетита ка неконтролисаним ризицима на финансијском тржишту света, изазвао данашњу мору.

Бразилски председник Луис Ињасио Лула да Силва је Гордону Брауну скресао у лице да „су данашњу кризу изазвали бледолики мушкарци плавих очију” – прастари надимак којим сиромашнији део света описује елиту англосаксонског политичког и финансијског естаблишмента.

„Свет угрожен похлепом Запада не мари много да ли ће капитализам уопште опстати после кризе коју су изазвали. Много је важније какво ће друштво бити свет после кризе: колико трајних ожиљака ће остати на овој цивилизацији која је деценијама веровала у вођство Запада. Прижељкујем свет који није заснован на спекулацијама, протекционизму богатих, друштво без догми, правичније и неоптерећено потрошњом, профитима ”, рекао је Лула да Силва.

Не спрема само јужно крило Г-20 предлоге радикално опречне од дневног реда које прижељкује тврдо језгро капиталистичког Запада.

Русија и Кина већ су најавиле да ће, између осталог, захтевати увођење нове светске резерве валуте уместо компромитованог америчког долара, темељну промену односа снага у водећим међународним финансијским институцијама попут Светске банке и ММФ-а. Западно крило Г-20 ових дана упиње се са муком да прикаже јединство пред самит од кога се толико очекује.

Европа више углавном не бира речи да искаже отпор према америчкој тежњи да поведе свет из кризе, нити крије сумњу у могућност Вашингтона да и саму привреду САД извуче из кошмара. „Обамим план за економски опоравак САД пут је који води у пакао”, завапио је недавно у Европском парламенту чешки премијер Мирек Тополанек. У одавно незабележеном наступу политичке солидарности, Немачка и Француска већ су јавно одбиле сугестију САД да ЕУ поступи по „америчком моделу” за спасавање посустале привреде Старог континента.

Капиталистички Запад одавно на јавној сцени није био тако нејединствен као данас.

Амбициозна жеља Гордона Брауна да априлски самит Г-20 буде судбоносна прекретница на којој ће водеће земље капиталистичког Запада поново преузети навигацију света – све мање делује реално. Много је вероватније да ће се учесници договорити о техничким мерама контроле кризе, јачању глобалне регулативе финансијских тржишта, промени стартних улога чланица ММФ-а и Светске банке, гашењу „пореских уточишта”...

„Нововековни отклон политичке и економске моћи са запада на исток биће овог пута упадљив...”, проценио је недавно амерички „Волстрит џорнал”.

Концепт западних друштвених светиња данас као да је на судбоносном испиту: пут кроз чистилиште изгледа је неизбежан.

Тања Вујић