Три деценије за враћање српске имовине

Косовска Митровица – Захтеве да им се врати непокретна имовина, расељена лица која живе на територији Космета, у централној Србији, Црној Гори или Македонији, могу да поднесу до 3. децембра Косовској агенцији за имовину, која после укидања "Хабитата", послује од марта прошле године. Заинтересовани до овог рока подносе захтев у Косовској Митровици, Пећи, Призрену, Приштини, Грачаници и Гњилану, а лица која живе у Србији захтеве предају канцеларијама у Београду, Нишу и Крагујевцу. Они који од 1999. године живе у Црној Гори, односно Македонији, захтев за враћање некретнина подносе у Подгорици или Скопљу.

Уколико Јоаким Рикер, шеф цивилне мисије УН за Космет, не продужи назначени рок, то ће уједно значити да расељена лица касније неће моћи да врате узурпирану имовину.

Иначе, летос је Рикер на своју руку, рекло би се на пречац, суспендовао Уредбу 2006/10, допуњену Уредбом 2006/50, у којима се гарантује враћање стамбене имовине, али је после притиска медија део Уредбе поново вратио "на снагу".

У Косовској агенцији за имовину наглашавају да се захтеви подносе за период оружаног сукоба од 27. фебруара 1998. до 20. јуна 1999. године. Од документације је неопходно да се поднесе поседовни лист, копија плана, судска одлука, катастарско уверење или било који други документ из Катастра. У зависности да ли се ради о стану, кући, комерцијалној имовини или пољопривредном земљишту, на увид се подноси купопродајни уговор, оставинско решење у случају да је носилац имовинског права преминуо, али и комунални рачуни, како би се и на основу њих утврдило да су подносиоци захтева у то време били на територији Космета.

До сада је, како за "Политику" каже Негосава Мрдаковић, асистент за односе са јавношћу у Косовској агенцији за имовину, поднето укупно 32.976 захтева, а Комисији, која иначе заседа свака два месеца, предато је 1.513 захтева.

Захтеве за враћање имовине подносе углавном Срби, јер су са територије Космета у време ратног сукоба они најтеже били погођени. Од 250.000 расељених, 230.000 су управо Срби. Ако Агенција, односно њена комисија, настави оваквим темпом да решава поднете захтеве, требало би јој три деценије да они буду решени и да се имовина поново врати у посед власника.

Негосава Мрдаковић каже да "због процедуре и недостатка новца овај процес тече споро и наглашава да је за функционисање Косовске агенције годишње потребно око пет милиона евра". По њеним речима, већ сада су у дилеми како наставити са послом, јер недостају донације које дају америчка, британска, швајцарска канцеларија, представници ЕУ, Унмика, норвешке владе... Комисију чине три члана, и то два из редова међународне заједнице и један локални представник.

Што се тиче процедуре, Мрдаковићева каже да она траје веома дуго. Јер, захтев се прво региструје код Агенције, потом се објављује у "Службеном листу" Косовске агенције, па се обавештава странка која користи имовину, односно која је узурпирала имовину, а обавештење иде и на адресу странке која је поднела захтев. У процедури која је изузетно компликована, бројни случајеви стижу и до Врховног суда Косова, који доноси коначну одлуку и коју тек тада Агенција спроводи.

За шест година, колико је "Хабитат" постојао, од 29.160 захтева за враћање узурпиране куће или стана, решено је око 20.000. Али, више од 10.000 решених случајева није могло да се реализује, јер је имовина била уништена, односно спаљена. Тек нешто више од 4.500 људи је за своје узурпиране станове или куће могло да наплати кирију, док је око 5.500 власника успело да своју кућу или стан врати у сопствени посед.