Додо на грбу

За Маурицијус кажу да је рај на земљи. Ко може да издвоји довољно новца и времена да би се запутио до ове острвске земље неће зажалити. Уживаће у њеним природним лепотама, јер је то земља која се угнездила у Индијски океан. Налази се на око 855 километара источно од Мадагаскара и на 2.000 километара удаљености од источне обале Африке.

Маурицијус су открили Португалци давне 1505. године, а врло је интересантно да се око острва, као огрлица, налази корални гребен који га штити од великих таласа као и ајкула. Зато је пливање у лагуни потпуно безбедно за разлику од већине других океанских острва.

Клима на острву је тропска, што поразумева да су зиме топле и суве, а лета влажна и врела. Додо, изумрла врста птица које су живеле само на Маурицијусу, биле су потомци подврсте голубова. Како нису имале природних непријатеља, изгубиле су потребу да беже од предатора и током еволуције изгубиле су моћ летења. Живеле су и гнездиле се на земљи хранећи се воћем које је падало са дрвећа. Португалци, као први људи који су крочили на тло острва, основали су колонију која је углавном служила трговачким бродовима као место за одмор на дугом путу ка Индији. Додо, која је тежила и до 25 килограма, била је одличан извор свежег меса и Португалци су их радо ловили и уживали у укусном месу. По одласку Португалаца, на острво долазе Холанђани који оснивају праву колонију и са собом доносе домаће животиње, а уз бродове долазе и пацови који се касније насељавају на острво. Све ове животиње храниле су се јајима птице додо, чиме су врло брзо довеле до њеног изумирања. Предање каже да је последњи примерак птице додо убијен 1681. године.Ипак, додо је остао вечно да живи – налази се на грбу Републике Маурицијус.

Главни и највећи град је Порт Луис, који се налази на западној страни острва. Најпознатије туристичке дестинације налазе се на северозападној и северној страни острва, а међу њима се истиче Гранд Беј са великим бројем хотела.

На острву живи 1,2 милиона становника. Можда делује неуобичајено, али на Маурицијусу су два језика званично у употреби. То су енглески и француски. Говори се и креолски језик.

У последњим деценијама економија Маурицијуса се значајно ослања на туризам, нарочито у северном делу острва, где је изграђен велики број хотела високе класе. У њих на одмор долазе многе познате личности, од политичара до уметника, са свих страна света. На овом невеликом острву нема места за масовни туризам, али је то надокнађено ексклузивним туризмом. Да би се искористиле све природне благодети, на обали океана подигнути су луксузни хотели, сви високе класе, са четири, пет и шест звездица. То су стилски хотели, у чију градњу је уложен додатни напор да се не поремети колорит окружења. Сваки од њих има властиту пешчану плажу и голф терен, као и тениска игралишта, теретане, базене, али и бројне ресторане.

Интересантна је и острвска кухиња. Она је својеврсна мешавина индијске, француске и креолске кухиње. Одликује се коришћењем зачина. Становништво најчешће вечери проводи у неком од великог броја ресторана широм целог острва и може се наћи храна за свачије укусе, од индијских ресторана, преко кинеских, креолских, јужноафричких па до ресторана са европском кухињом. Такође су присутни и велики светски ланци ресторана. Маурицијус може да се похвали и квалитетним пивом, као и румом.

Док је северни део острва, уз обалу од северозапада, преко севера до североистока, углавном окренут туризму, па се тако и становништво у том делу острва углавном одлучује за услужне делатности, јужни је више окренут пољопривреди и риболову.

У централном делу острва, у местима Роуз Хил, Катр Борн и Кјурпајп углавном живи урбано становништво које је у великом проценту запослено у Порт Луису или у многобројним хотелима на ободима острва, а на острву живи и ради доста високо квалификованих радника из Европе.