Певај па плати

Последњих неколико година сведоци смо све чешћих, медијски пропраћених, углавном успешних и добро посећених наступа домаћих и страних музичара и састава. Актуелни период, који се поклопио са експанзијом светске економске кризе, доноси нам бројне вести о увођењу или повећању пореза у различитим областима живота.

А како у пракси функционише наплата пореза и осталих накнада и такса које се односе на наступе домаћих и страних извођача?

Портпарол Београдске арене, Јасмина Крстић, каже да се сви сегменти у области обавеза ове установе (укључујући и измирење свих пореза, накнада и такса везаних за наступе домаћих и страних музичара) стриктно поштују.

– Арена представља установу која уредно и благовремено плаћа све порезе и таксе прописане законом. Без обзира на то колика ће бити укупна зарада неког извођача или групе, ми сносимо све трошкове који представљају наш део обавезе. Морају се испунити све правне обавезе и што се тиче тога све је јасно, независно од тога хоће ли неки концерт донети профит или не. С друге стране, нема правила хоће ли неки концерт бити успешан, посећен и томе слично. Често се догоди да неки наступ буде испод очекиваног (углавном што се тиче посећености), али има још више примера да концерти превазиђу сва очекивања.

Укупан порез на целокупну зараду износи и више од 20 одсто. У тај порез улази више ставки, накнада и такса, као што су такозвани порез на улазнице (позивнице и улазнице у редовној продаји), ПДВ, ауторска накнада за СОКОЈ, Црвени крст... На основу ових ставки и процена о евентуалној посећености концерта и актуелности музичке звезде формира се и цена улазница. Такође, води се рачуна и о платежној моћи потенцијалних посетилаца концерта.

Крстићева додаје да је Арена релативно нов објекат и нема дуг историјат одржавања концерата, и да су практично сва досадашња искуства позитивна.

– До сада смо радили са иностраним извођачима и групама, а са домаћим извођачима практично немамо искуства, бар не као организатори. Ситуација је иста са извођачима из региона, као из Европе и света. Сваки музичар из региона третира се исто као и неко из ЕУ, или осталих земаља у свету.

Постоји и опција да организатор наступа буде концертна агенција коja закупљује Арену. У том случају онa сноси трошкове, а самим тим и пореске и друге обавезе.

Драгиша Голубовић, председник Самосталног синдиката естрадних уметника и извођача Србије, каже да је закон у овој области јасан, али да су механизми за његово спровођење неефикасни.

– Сви музичари који својим радом остварују неки приход треба да подлежу порезу на извођачке хонораре и ту нема никакве дилеме. Друга је ствар што мали број извођача подлеже том опорезивању, зато што не постоје ефикасни контролни механизми надлежних органа. То питање је законом добро регулисано. Постоји закон о порезу на доходак грађана, а у оквиру њега сегмент који се односи на порез на ауторске хонораре, а под тиме се подразумевају и извођачки хонорари. Код нас не постоји пуно озбиљних установа као што су „Сава центар” или Арена. Многи наступи по разним локалима и хотелско-угоститељским објектима уговарају се „на црно”, често уз усмени договор и без уговора. Кад би се закон стриктно примењивао, кад би надлежне инспекције пооштриле контролу, многи послодавци би платили високе казне због ангажовања музичара без уговора, јер се то аутоматски третира као рад „на црно” и супротно је Закону о раду и Закону о порезу на ауторске, односно извођачке хонораре.

Голубовић наглашава да је дужност синдиката на чијем је челу, као и синдиката уопште, да заштити сва права и допринесе правилним и равномерним регулисањем обавеза њихових чланова.

– У нашем синдикату има око 4.000 регистрованих извођача, али већина њих није позната. Највише је угрожен обичан, „мали”, музичар, музичар са малим примањима, који је, ма колико квалитетан, често, симболично речено, „условљен” да свира за малу суму и без уговора јер нема ефикасних механизама контроле. А они који не желе тако да раде ризикују да остану без икакве зараде јер прилика за наступ нема увек пуно. Слободно се може рећи да већина њих ради практично за бакшиш.

Сагор Мешковић, пи ар менаџер „Егзита”, каже да је код нас процедура таква да организатор на себе преузима финансијске обавезе што се тиче наступа страних извођача.

– Уговоре које држава признаје јесу уговори које промотор склапа са извођачем, а тај уговор склапа правно лице које је порески обвезник државе Србије.

Мешковић додаје да не постоји правило о цени наступа страних извођача.

– Цену наступа одређеног извођача одређује његов менаџмент. Он, наравно, зависи од више фактора: да ли појединац или бенд има објављен албум, да ли је тај албум високо котиран на светским топ листама, како иде продаја албума, да ли се извођач налази на турнеји...

(/slika2)Хонорар извођача варира од тржишта до тржишта. Логично је да је низ концерата на географски мањем простору јефтинији од велике турнеје због трошкова транспорта и још много фактора. Често се ради о врхунским светским извођачима који путују са комплетном пратећом опремом, сценографијом, тако да те цифре могу да варирају.

Наш саговорник додаје и да се порез и таксе увек морају редовно измирити и да то што страни извођачи не плаћају порез нашој држави не значи да не плаћају порез у својој земљи.

Нека група из иностранства којој је уплаћен хонорар има обавезу да у својој матичној земљи регулише све законске обавезе за измирење пореза и такса.