Краљице попа

Да ли би Кајли Миног успела да прода 60 милиона албума широм света, колико би Ејми Вајнхаус успела да се одржи у центру пажње светске јавности, како би Дафи била обасута хвалоспевима критике и музичким признањима, да ли би Лиона Луис могла да победи на музичко-телевизијском такмичењу „X Factor” и постане поп звезда…Ово су питања на које одговоре треба тражити деценијама уназад. Јер без жена које су шездесетих или седамдесетих година прошлог века рушиле баријере, данас не би биле замисливе каријере Ејми Вајнхаус, Кајли Миног или Лионе Луис. Те даме, које су утрле пут данашњим звездама, јесу Дасти Спрингфилд, Сенди Шо, Сузи Кватро…

Која су то ограничења и препреке ове поп иконе морале да превазиђу, како су се бориле са предрасудама о женама у поп музици и колико су њихова, често, туробна путовања помогла потоњим генерацијама женских поп звезда. У шездесетим и седамдесетим жене у Великој Британији урадиле су толико тога да је током осамдесетих коначно отворена расправа о једнакости полова, у наредној деценији установљена је „женска моћ”, а онда су из школских клупа и телевизијских ријалити програма „искочиле” даме које владају музичким светом у овом, 21. веку.

Зато се и Би-Би-Си позабавио овом темом и истражио које су то краљице британског попа у дводелној ТВ емисији „Queens Of British Pop”, која слави 12 жена и музичких икона које су извршиле немерљив утицај на британски поп звук од шездесетих година до данас. Пре два дана премијерно је приказана прва епизода у којој се гледаоци враћају у прошлост и сећају узбудљивих живота и каријера Дасти Спрингфилд, Сенди Шо, Маријане Фејтфул, Сузи Кватро, Кејт Буш и Сјузи Сју.

Други део емисије, који ће бити приказан следеће недеље, нуди до сада неприказане снимке Ејми Вајнхаус, интервјуе са Ени Ленокс, Алисон Моје, Лионом Луис… и истражује како се уметнице данас боре са перцепцијом жена у модерном свету британског попа.

За Дасти Спрингфилд Елтон Џон је једном приликом рекао да је „највећа бела певачица коју је свет икад упознао”. Једна од ретких британских певачица које је успела да „покори” америчко тло, која је на готово свим листама проглашавана за најбољи женски вокал, увршћена у Рокенрол хол славних, најистакнутија представница „белог соула”, била је, како сведоче бројни записи о њој, подвојена личност. Једна, тиха и пуна комплекса Мери О`Брајан и, друга, измишљена личност – Дасти Спрингфилд. Упркос успесима, борила се са несигурношћу целога живота, била незадовољна својим изгледом, утеху почесто тражила у алкохолу и наркотицима, неколико пута је покушала да нашкоди сама себи, патила је од маничне депресије, сумњала у своју сексуалност и, иако никада отворено није признала да је лезбијка, била је у љубавним везама са многим женама јер „није умела да воли мушкарце”. Умрла је 1999. године од рака дојке на дан када је краљица Елизабета требала да јој додели признање „Order of the British Empire”. Том Џонс данас прича да је најбоља певачица са којом је наступао, а Лулу плаче када се сети њене рањивости.

(/slika2)Ко не памти босоногу Сенди Шо, идола британске радничке класе тих шездесетих… Са нумером „Puppet on a String” убедљиво је тријумфовала на „Песми Евровизије” далеке 1967. године, на коју је отишла противно својој вољи. Била је активна до осамдесетих, а 1992. године окренула је леђа музици, уписала психотерапију на Оксфорду и отворила у Лондону клинику за уметнике. Више не пева, јер се на сцени осећа нелагодно, али њен утицај је очит.

О Маријани Фејтфул знају се све ружне приче – да је упражњавала секс са свим члановима „Стонса”, да јој је певач Мик Џегер био највећа љубав, о вези са Бобом Диланом, о чувеном хапшењу на забави у кући Кита Ричардса, о њеној борби са раком дојке и хепатитисом-це, о тешкој зависности од хероина, алкохола, цигарета… Али, била је и муза „Ролингстонса” и после сваког пада успела је да устане и иде напред. Још један доказ за то је и њен повратнички албум „Easy Come, Easy Go”.

Иако Американка, Сузи Кватро је владала британским топ-листама раних седамдесетих. Управо је она имала први женски рок бенд „Fanny”. Једна је од првих рокенрол дама која је до 1975. године блистала у свету глем-рока и до данас продала 45 милиона албума широм света.

Сјузи Сју, панк икона која је 1976. године почела да предводи култни британски бенд „Siouxisie &the Banshees”, на свом путу није имала нимало пријатне тренутке. Доживела је да је, као предгрупу „Секс пистолса”, 1976. претуку у Француској, морала је да се правда како жели да „шокира буржоазију, а не да даје политичке коментаре” и „да прогута све и свашта”. Да није било Сјузи Сју, вероватно данас не бисмо слушали Пи Џеј Харви или Ширли Менсон из састава „Гарбиџ”.

Кејт Буш је прва жена која се нашла на челу британске листе са песмом коју је сама написала. У питању је нумера „Wuthering Heights”. Једна од најуспешнијих енглеских уметница, која је продала 20 милиона албума, иако је одржала само једну турнеју у последње три деценије и објавила осам плоча, утицала је на каријере Тори Ејмос или Лили Ален. Велики фан Кејт Буш Џон Лајдон, алијас Џони Ротен, фронтмен „Секс пистолса” за њу је рекао: „Имамо бар једног пристојног Буша на свету!”

Упркос свим успонима и падовима, препрекама, приватним животима у сенци успеха, свим болним искуствима, ове златне даме промениле су лице британског попа који ми данас познајемо.