Трофеј Бранимиру Станковићу

Млади боксер шабачке Мачве и члан репрезентације Србије Бранимир Станковић је овогодишњи освајач „Трофеја града Бреограда”, некадашњег „Београдског победника”. Он је захваљујући сјајним борбама и тријумфу у финалу над Бугарином Тодоровим по мишљењу жирија био најуспешнији. Жири је овога пута био састављен углавом од некадашњих мајостора ринга, као што су Љубиша Симић, Мирко Пузовић Тадија Качар. Остали чланови били су Велизар Ђерић, Мирослав Поповић и Иван Рибаћ. Публика је уживала у правом витешком надметању и општи је утисак да је српски бокс после ове успешне приредбе направио значајан корак ка свом повратку.

Атмосфера није била као она пре две недеље на профи-мечу, али је овогодишње надметање за трофеј „Града Београда” било другачије од претходних. Земунска хала „Пинки” која је позната по томе што се у њој одржавају велике и успешне ревије у борилачким спортовима подсетила је на светле дане нашег бокса. Амбијент је био баш онакав какав заслужује бокс са пратећим светлећим ефектима, помало шоумена, а највеће заслуге припадају директору турнира Божидару Тадићу.

Прва борба између Мађара Калуце и Бугарина Александрова је само најавила добро финале. На крају је Бугарин однео убедљиву победу захваљујући прецизним крошеима и чињеници да се Мађар у завршници меча уморио. Млади Никола Маговац боксер београдског Радничког је водио жестоку борбу против Мађара Лакатоша да би га на крају савладао заслужено 6:4.

Млади репрезентативац Бранимир Станковић из шабачке Мачве је у финалу био веома убедљив против Бугарина Тодорова, показавши да су претходни успеси у Шапцу у четвртфиналу, и у Ваљеву у полуфиналу само плод његове добре форме. Од Љубомир Марјановића који је пружио добар меч очекивало се много више у финалу. Истина, крајњи резултат над Бугарином Александровом (8:1) показује његову доминацију, али Марјановић уколико жели успех на значајнијем међународном такмичењу каква су европска првенства и светски шампионати морао би много више да пружи.

Изгледа да је Руса Рижникова прописно исцрпео меч у полуфиналу у Пожаревцу против Златка Дошљака из Црвене звезде, па је Бугарин Симеон тај моменат искористио на најбољи начин. Паметним вођењем из угла, смиреном и стрпљивом борбом скупљао је поене, да би на крају однео победу од 6:1.

Али, највеће узбуђење у финалу овогодишњег 47. „Трофеја града Београда” побудила је борба у велтер-категорији између нашег репрезентативца Зорана Митровића и Македонца Бојана Ристевског. Капитен наше репрезентације је у меч ушао врло расположено имао је сјајну подршку са трибина, доброг противника, али је доказао да је потпуно спреман за још веће мечеве и искушења, па је у рунди када се водила жестока борба са неколико сјајних прецизних крошеа потпуно разоружао противника, и на крају победио 22:8.

На жалодст млади Никола Јовановић није успео да оствари још један подвиг пошто су судије на крају одлучиле да са 6:5 доделе победу Младену Маневу бугарском репрезентативцу. Црногорац Бошко Драшковић, син некада великог боксера Ратка Драшковића савладао је Грка Милитопулоса и освојио трофеј за најбољег странца. Сјајни Немац Сергеј Ходик иначе пореклом Казахстанац демонстрирао је још једном врхунско умеће и после четири нокдауна победио Словенца Борута Слапника.

Хала: „Пинки” у Земуну. Гледалаца: 1.200. Судије: Мијаиловић, Милетић, Глигић, Ђуричић, Живановић, Сарић, Јаковљевић, Дамјановски, Секулић, Вукчевић.

Резултати по борбама: до 51 кг. Калуца (Мађарска) – Александров (Бугарска) 0:2 (2:10), до 54. кг. Маговац (Србија) – Лакатош (Мађарска) 2:0 (6:4), до 57 кг. Тодоров (Бугарска) – Станковић (Србија) 0:2 (5:16), до 60 кг. Александров (Бугарска) – Марјановивћ (Србија) 0:2 (1:8), до 64 кг. Рижников (Русија) – Симеон (Бугарска) 0:2 (1:6), до 69 кг. Митровић (Србија) – Ристевски (Македонија) 2:0 (22:8), до 75 кг. Јовановић (Србија) – Манев (Бугарска) 2:0 (5:6), до 81 кг. Драшковић (Црна Гора) – Милитопулос (Грчка) 2:0 (8:4), до 91 кг. Ходик (Немачка) – Слапник (Словенија) 2:0 (14:3), преко 91 кг. М. Станковић (Србија) – Бегановић (Црна Гора) 2:0 (11:9).

Драган Тодоровић