Путин броји сам

Русија у недељу излази да гласа, али у психози која подсећа на тренутак параде трупа под Кремљом, с Немцима код Шереметјева (1941).
Кампања за избор Думе инсистира на утиску да је земља у спољној опсади. Бирачи су позвани да искажу поверење "пропутинској" Уједињеној Русији. Гласање за "партију власти" требало би да изрази снагу и патриотску одлучност "одбране" . Неки евентуално другачији став, жигоше се као чин издаје. Помиње се "слугерањство туђим интересима". У кампањи, такво "слугерањство" доказује се тобожњом везом антипутинске опозиције са "иностраним амбасадама".

Дакле, психолошки притисак јавности на грађанина с гласачким листићем је без преседана висок. Међутим – оно што је можда мање познато, службено моделирање мишљења према тобоже критично високом ризику земље, има своју теоретску подлогу, засновану на искуствима "демократских револуција" у Србији, Грузији и Украјини.

Реч је о тези идеолога Кремља о сувереном праву власти на "контрареволуцију" (Глеб Павловски), као феномену антиподном "револуцији" – у случају да су састојци "револуције" ("ноу-хау" организације, инструктори, новац…) с печатом "произведених у иностранству". У случају Београда, Тбилисија и Кијева то није било спорно. Осим тога, Буш је сам обелоданио да је помагање демократских преокрета део америчке политике.

Теза о "демократској офанзиви" инспирисала је њену тезу "сувереној самоодбрани". Уверен да је Русија следећа на реду, Кремљ се латио припрема. Или, тачније, реплицирао је већ готов инструментариј, само са преусмереном оштрицом – против опозиције, уместо против власти.

Наспрам покрета Отпор, Кмара или Пора, појавили су се руски Наши. Путинови нео-комсомолци. Наши ће, на пример, помагати да полиција одржи ред током избора. Осим тога, биће близу биралишта. Уверени су да ће они бити први који ће објавити резултат гласања, на основу изјава при изласку.

Руска режија показује да Москва нема намеру да се држи мерила Запада. Путин ће бројати гласове сам. Руски историјски стандарди су идеологизација, персонификација, централизација, дефинисао је теоретичар "суверене демократије" Сурков. Те три одлике подразумевају њену стабилност. Стабилност има приоритет. Она је противвредност "плурализму по сваку цену", и ако бира, Русија је позвана да у недељу покаже да је за прво.

Током кампање за Думу парламентаризам је тако остао у сенци, као закржљали патрљак руске неподељене власти. Одлазећи председник "носи" тежином свог великог ауторитета листу "партије власти" Уједињене Русије. Међутим, гласање које ће "уједињенима" несумњиво предати парламент у руке, није због парламента колико је оно референдум о Путину. Изборима су претходили митинзи подршке председнику широм земље. Њима се Путин позива да продужи и предводи Русију и после истека рока 2008.

Актер "сверуског покрета за Путина", и вероватно инспиратор, јесте Путин, у настојању да свој високи лични углед преобрази у структуру будућег ефикасног утицаја, пошто напусти место у Кремљу. Вероватно и тежњом да буде нерањив, како у односима с Кремљом тако и с Думом.

Руси захтевају да се одлазећем шефу државе утврди неки посебан статус "предводника нације", а Путин сам каже да је његово биралиште морални основ, да сутра има право да надгледа рад будућег председника и владе.

Највећи број посматрача опседнут је идејом о Путиновој жељи да заувек влада. Ретки међу њима, ако их уопште и има, култивишу идеју да је ово евентуално први камен у нечем што ће можда бити темељ другачије подељене власти – науштрб свемоћи Кремља, евентуално у корист владе и (за почетак, или за дуже) једног совјетски монолитног парламента. Ако није само још један међу њима, значи лојалиста грамзивих кланова безбедњака унутар Кремља, Путин мора бити свестан да Русију не може вратити на пиједестал док прво не разбије власт Кремља. У клановима врха је легло корупције. Са оваквим Кремљом не може се успоставити данас непостојеће поверење у закон. Не могу се извести до краја привредне реформе. На крају, с таквом влашћу нема ни реформе оружаних снага, како би Русија имала армију уместо корумпираних генерала. Али не зна се шта мисли јунак догађаја, јер Путин ћути.