Коме ће се приклонити СДСС

Према оценама највећег броја посматрача, прошлонедељни парламентарни избори у Хрватској су били успешно организовани и демократски вођени.
Врло је вероватно да ће свака нова влада формирана у Загребу настојати да чврсто укотви државни брод у Бриселу. Бити на челу владе која доводи државу до прага или у чланство Европске уније је јединствена, историјска шанса. До краја године требало би да се зна да ли ће је формирати онај ко има већи коалициони капацитет или ко је вештији у склапању страначких савеза.

На формирање владе, због скоро мртве трке две главне опције, пресудно могу да утичу гласови из изборног резервоара дијаспоре, пре свега из БиХ, али и мандати мањина. Већина политичких коментатора у Загребу веће шансе даје новом мандату ХДЗ. Уочљиво је да су прве јавне честитке за победу у Загреб на адресу ХДЗ стигле из Берлина и Стразбура, а не из Председничких двора. У сваком случају, била то досадашња мањинска влада, на челу са премијером Санадером, или коалиција левог центра на челу са СДП, Загреб очекује завршна етапа европског пута. Брисел пожурује формирање нове владе. На тој траси, Хрватска ће добити додатно гориво када наредне године буде позвана у чланство НАТО.

У односима Београда и Загреба не треба очекивати значајније промене. ЕУ је приоритет за обе опције, а добри односи са суседима и сарадња у региону су стандардни европски мени аспирантима на чланство. Политички актери у Србији и Хрватској сарађују билатерално и у европским страначким асоцијацијама. Хрватски преговори о чланству у Унији и напредак Србије на том плану позитивно ће утицати на дијалог. Отворена питања из прошлости, од којих су нека врло изазовна и комплексна (хрватска тужба против Србије, разграничење на Дунаву, суђење за ратне злочине), боља решења ће наћи у европским оквирима. Економски односи се шире и стабилизују политичке односе. Симетрија развоја економских и политичких веза прижељкивани је правац.

За јавност у Србији је посебно интересантан прошлонедељни изборни резултат СДСС. Нерешена питања повратка избеглица (станарска права, враћање имовине, стечена права, конвалидација радног стажа, безбедност повратка), али и питање положаја Срба у Хрватској (заступљеност у државним службама, образовање и информисање на матерњем језику, примена закона о мањинама, имовина СПЦ), додатно повећавају пажњу. СДСС је на основу споразума о сарадњи са ХДЗ подржавао досадашњу владу и успео је да питање положаја српске заједнице врати у хрватски политички живот. Додатни искорак из мањинске изолације је позадина кандидовања СДСС и на страначким листама, а не само на гарантованим местима у Сабору. Три кандидата СДСС су потврдили своје мандате. Наступ на страначким листама није донео резултат, али се очекује да ће та амбиција опстати. Странка би могла бити прва са српским предзнаком у парламенту једне државе чланице ЕУ.

Улога СДСС у формирању нове хрватске владе, због мале разлике у резултатима главних опција, добија на значају и чини је деликатном. Не треба сумњати да је СДСС у стању да добро процени коме ће дати своје гласове. Учешће у власти неупоредиво је боља позиција за реализацију политичких циљева, а положај српске заједнице у Хрватској може добити значај регионалног модела. С друге стране, свака будућа хрватска влада имаће наглашени интерес да своју демократску и европску легитимацију учврсти коалиционом сарадњом са СДСС.

Хрватска ће наредне године седети у столици несталног члана СБ ОУН, управо у време када Београд на Ист Риверу очекује заштиту међународног права и подршку споразумном решењу статуса Косова и Метохије. Бански двори ово кључно питање за спољну политику Београда, али и за стабилност и развој региона, за сада третирају опрезно и уздржано. Ипак, напретком у преговорима са Унијом и чланством у НАТО, Загреб ће своју спољну политику све више усклађивати са ставовима ових организација. То би заправо могло бити најизазовније питање у блиској перспективи односа Београда и Загреба.

Амбасадор СЦГ у РХ 2001-2005.