У Србији неће бити разорних земљотреса

БЕОГРАД – Србија припада региону умерене сеизмичке активности, па зато не би требало чекивати разорне земљотресе какав се десио у Италији, речено је Танјугу у Републичком сеизмолошком заводу.

Шеф одсека за сеизмологију Бранко Драгичевић je објаснио да се годишње у свету догоди неколико милиона земљотреса и да је на сваких 30 секунди негде потрес.

У последњих осам година није било овако снажног земљотеса какав се пре два дана десио у централној Италији, када је најмање 179 људи погинуло, а 1.500 повређено.

„Количина штете нема везе само са магнутудом већ и са старошћу објеката”, указао је Драгичевић напоменувши да се у Србији нису дешавали земљотреси великих разорних дејстава какви су били у појасу Медитерана, Грчке, Турске, Италије...

Драгичевић је истакао да су се земљотреси дешавали раније у централној Србији, у подручју од Хомољских планина на истоку, до Маљена на западу, све до јужних падина планине Копаоник.

„Најснажнији земљотрес био је магнитуде од 5, 7 јединица Рихтерове скале у Мионици 1998. када је уништено око 10.000 објеката јер су били веома стари”, навео је Драгичевић и додао да су се потреси приближно исте магнитуде дешавали у Лазаревцу, Руднику, Копаонику, Трстенику...

Драгичевић је подсетио да су земљотреси последица подвлачења афричке плоче под евроазијску и да се то деловање највише примећује у подручју Медитерана.

Подвлачењем тих плоча прикупља се велика количина сеизмичке енергије, а када стенске масе више нису у стању да приме енергију долази до ширења сеизмичких таласа што узрокује велике потресе.

„Стенске масе код нас не могу да акумулирају толику количину сеизмичке енергије”, указао је Драгичевић и упозорио да тек на магнитудама вишим од пет степени могу да се очекују разорна дејства, попут рушења објеката, али само ако су они веома стари.

Најјачии земљотреси са магнитудом од осам или девет степени Рихтерове скале у просеку се дешавају два пута годишње, док се земљотреси мале јачине од око три степена догађају и до 100. 000 пута годишње и њих је тешко приметити.

Он је напоменуо да је потресе тешко прогнозирати и да смо „далеко од дана када се земљотрес може прогнозирати краткорочно”.

Сеизмологија би требало да укаже на подручја где је могуће очекивати земљотресе како би се правили објекти који су стабилни да не би долазило до већих рушилачких дејстава.

На питање да ли је могуће давати дугорочне прогнозе када ће се догодити земљотрес, саговорник Танјуга је напоменуо да оне постоје, али да чак ни тада процене нису потпуно прецизне јер „када се каже да ће се земљотрес догодити кроз 50 година то значи да се може догодити данас, сутра или кроз 20 година”.

У складу са паником која је неизбежна током великих потреса настају и предрасуде о томе како и када земљотреси настају па тако већина људи мисли да они настају током ноћи, после киша, у пролеће...

Драгичевић наводи да предсрасуде постоје зато што се о њиховом настанку мало зна јер живимо у уверењу да је тло стабилно и када се тако нешто догоди почињемо сва искуства да усмеравамо на питања зашто се то догодило баш ту.

Један од земљотреса са најкатастрофалнијим последицама десио се у Кини, у провинцији Хубеј, 1976, када је настрадало око 600. 000 људи.