ЈОВАН КРСТИЋ

Чини нам се да сви знају шта је то немачка готица, али када се запитамо шта је то српска ћирилица, тада размишљамо и покушавамо на пречац да одредимо да ли се ради само о неком, за странце егзотичном фонту, као што је на пример: "мирослављево" или "студеница", или то писмо има још неке карактеристике попут уображене стварности која се пројектује далеко изван равни рачунарског екрана.

Процес комуникације међу људима је под великим утицајем технолошког напретка. Предмет изучавања није више садржај информације, већ облик, метод, еволуција и регулисање комуникације. Основно правило савремене комуникације гласи: Omnes, omnia, omnino – "Сви, са свима, о свему", али аргументовано и одговорно кажу стручњаци. Комуникација се материјализује у виду медија. Задатак савремене правне науке и других научних дисциплина је да утврди однос људске свести са материјализацијом те свести. Зашто је то значајно? Па нема кривичног дела без свести учиниоца о делу. Још простије: норма вас обавезује да пишете једним писмом, а ваша свест из неког разлога, прихвата друго. Или још простије: разум хоће једну, а срце...

Наше ћирилично писмо је плод народне маште и стваралаштва попут виртуелне стварности компјутерске игре. Треба га промовисати и брендирати као игру, да "освоји" појединце, целу нацију и добар део глобалног села, али не тако да корисници почну да пренебрегавају уобичајено разумевање законитог и прихватљивог понашања, као што се у играма често дешава. Али наши закони каскају за технолошким и социјалним променама. Маказе на којима на једном сечиву пише "законитост", а на другом пише "стварност" су се знатно рашириле. Заправо до тога је довео несклад између нормалних реакција на појаве у стварности, са реакцијама на уображене појаве, где спада и језик и писмо. Ово би могло да буде у области коју смо покушавали да уведемо у правну науку као виртуелни легалитет.

A зашто би то било значајно? Нашу националну наклоност према ћирилици треба учинити таквом да буде научно прихватљива и пожељна за добробит и наше и светске културне баштине. При томе, одбојност према ћирилици, као и према сваком другом писму треба да буде сузбијана уколико се манифестује као насилна активност или незаконита, али, треба и презирати незнање или изричито избегавање примене подједнако као и претерану еуфорију и искључивост у примани.

Који је то прихватљив и пожељан начин? Од обиља могућности дајем предност нечему што намерно пишем ћирилицом: изградња бренда. Само, прво треба да се сетимо оних маказа, али овога пута на једном сечиву пише: "Закон о службеној употреби језика и писма", а на другом су исписана наша имена, ако смо у својству службеника. И ту постоји недоследност и шаренило у правним и другим актима које се не надгледа и не санкционише довољно. Употреба латиничног писма у службене сврхе је такође предвиђена у општинама у којима већином живе припадници народа којима је латиница у традицији. Но, пошто то важи само за службену употребу, остаје онај огромни део стварности који се може описати српским језиком и ћириличним писмом. Али како "освојити" тај простор у свести и срцима људи?

За то није довољно знање, јер услед промена у стратегији пословања у савременом друштву, неопходно је знати управљати нашим сопственим знањем и искористити сажимање свих технологија тако да српска ћирилица бар не заостаје, уколико не предњачи, у брзини преноса информација и све бржег и бржег доношење одлука и бољег сналажења на светском тржишту комуникација. Недостаје јак менаџмент знања да промовише комуникацију на ћирилици. За сада је свет спреман да нашу ћирилицу види у фрагментима, на мајицама и транспарентима, као куриозитет. Већ је јасно да је етикета за минералну воду "Књаз Милош" у свету препознатљива једино ако је исписана ћирилицом. Колико је још производа, колико књига незамисливо уколико бар у једном издању нису одштампане ћирилицом? Али, ми сами нисмо довољно свесни чињенице да савремена технологија, као и светска економија све фрагментизује на једнаке или сличне делиће, који су као пиксели на површини екрана и који се међусобно комбинују и са лакоћом претапају писма и језике по жељи. Ми који се, између осталог, бавимо заштитом културног наслеђа у виду интелектуалне својине, снажно подржавамо активности Националног центра за дигитализацију у оквиру једне шире академске мреже – Дигиталне иницијативе за Југоисточну Европу. Научна истраживања која су представљена на овим форумима уверавају нас правнике да је бренд исто што и нормирање, само далеко егзактније и може се применити на свако ћирилично штампано или руком писано слово докумената сачуваних у националним библиотекама земаља које користе ћирилицу. Али тек смо на почетку. Срео сам скоро једног новинара који се изненадио што је добио поруку на мобилном телефону написану ћирилицом. Да ли је довољно ефектно ако завршим са кратким коментаром моје кћери: "Шта рећи?"

Заменик републичког јавног тужиоца