Дамско преживљавање кризе

Да ли је у време економске кризе, која почиње неприкосновено да господари нашим животом и драстично мења свакодневне навике, уопште могуће пронаћи неко, макар привремено, склониште? Постоји ли начин да јој се супротставимо у тренуцима када полако, али сигурно, почињемо да се одричемо свега –без чега се може преживети? 

Већ поодавно многе даме лишиле су се омиљених, али скупих парфема и замениле их јефтиним дезодорансима и „дупљацима” са тезги, већ дуго путовања на море, а о егзотичним удаљеним крајевима да и не говоримо, постали су пусти сан. Ускоро, највероватније следи одрицање од одласка у биоскоп и позориште, а о евентуалним посетама занимљивим изложбама или музејима више уопште не размишљамо. Иако изгледа невероватно, у овом прилично мрачном сценарију ипак постоји много луксуза, који нам је, упркос кризи, још доступан. На ову својеврсну листу луксуза можемо, за почетак, да уврстимо шетње без одређеног циља: како више немамо потребу за разгледањем излога скупоцене робе у центру града, коначно можемо да почнемо да се дивимо архитектури лепих зграда и сликовитим каприцима облака.

Лимун, квасац и јогурт

И код куће нас очекују бројне занимљиве могућности. Уместо „чудотворних”и скупоцених крема, пред нама је повратак заборављеним природним рецептима за лепоту. У (још увек) богатом арсеналу наших кухиња и фрижидера наћи ћемо уље, жуманце, лимун, квасац, јогурт... и само од нас зависи коју ћемо чудотворну мешавину креирати да бисмо освежиле наше уморно лице.

Време које смо углавном бесциљно трошиле испред телевизора, бомбардоване непријатним дневним хроникама и гледањем срцепарајућих „сапуница”, можемо да искористимо за поновно обнављање пријатељстава и дружење са старим другарима, загубљеним у бесомучној животној трци, за коју тек сада откривамо да је била бескорисна. Није неопходно приређивати свечане вечере, довољно је, као некад, скувати кафу, послужити слатко и воду или ракијицу, и разговарати...

Вероватно ћемо наћи времена и да завиримо у лавиринт давно напуштених породичних библиотека. Ту ће нас дочекатибројна изненађења: на прашњавим полицама сигурно ћемо открити многе књиге, које, у недостатку времена, никада нисмо прочитали. Неке дамеће можда одлучити да се препусти поновном читању класичних дела. Могуће је да тада схватимо да је промена нашег актуелног стања учинила и давно прочитане књиге сасвим новим, јер, како је говорио Стендал, књига је огледало које носимо са собом. Искористимо те неисцрпне потенцијале, отиснимо се у бескрајна пространства у потрази за нашим (не само Прустовим) изгубљеним временима, покушајмо да поново (нпр.уз помоћ Сен-Егзиперијевог „Малог принца”), са невиношћу детета, пронађемо оне, само за нас, јако важне ствари, а уместо свеприсутне пилуле за умирење, завршимо наш дан са пилулом поезије. Што да не, могли бисмо да се определимо да заменимо анксиолитике књигама малих димензија које можемо увек да ставимо у џеп или у ташну. Подсетимо се и да је руска царица Катарина саветовала женама да увек понесу једну књигу када иду на љубавне састанке, пошто мушкарци често касне. Тако ћемо барем покушати да, док се возимо у градском превозу (ако нађемо место за седење), или док чекамо да дође наш ред у некој од бројних чекаоница, те тренутке претворимо у уживање.

Старо „освежено” детаљима

Претпоставимо да, због принудног стезања каиша, нећемо бити у стању ни да купимо нови компакт диск са нашом омиљеном музиком. Али, ништа зато, можемо га бесплатно „скинути” са Интернета, или чути на радију. Што се тиче гардеробе, и ту нас очекују непредвиђена задовољства. У очекивању бољих времена, можемо се упустити у интересантно истраживање претурањем по орману које ћемо сигурно завршити са констатацијом да поседујемо скоро све што нам треба, и уколико још гардеробу из претходних сезона зачинимо извесном дозом маштовитости, потпомогнути нашом неочекиваном креативношћу у невероватној комбинацији боја, нашживот ће постати мање сив.

Неизвесна будућност отвара још један, често запостављени, хоризонт, обзор прошлости. Помоћ за путовање у прошлост наћи ћемо у старим фотографијама, сакривеним, како у китњастим албумима, тако и у полураспаднутим кутијама за ципеле, где ће нас дочекати избледели ликови из неких других, старих и добрих, времена. Ово свакако није крај листе луксуза, коју можемо допуњавати и персонализовати по сопственом укусу, јер свако има (или ће измислити) свој лични рецепт за „улепшавање” туробне стварности.

У сваком случају, у нашим „борбама” и покушајима да одолимо налету потрошачке кризе, као и у тражењу пролазнихприбежишта, присетимо се да је још у старој Грчкој Епикур говорио да ономе ко се не задовољава малим стварима ништа није довољно.