Ко мери производњу науке

Научна звања научницима у Србији додељује Министарство за науку и технолошки развој на законом уређен начин. Научна звања су, дакле, једини законски основ за суд о нечијој научној компетентности. Према њима су се, стога, деценијама уназад, одређивале зараде у институтима и на факултетима.

Од јануара 2006, међутим, министарство је из корена променило дотадашњи начин одређивања и обрачунавања зарада научника у институтима у Србији, док је на факултетима остао непромењен – на основу научних звања. Без икаквог правног акта министарство је увело један потпуно нови начин који, за разлику од претходног, нема никаквог утемељења у Закону о науци и Закону о раду. Уведено је и институтима и научницима наметнуто осам платних разреда у које су научници разврстани не према научним звањима, већ према „учинку-норми”, броју научних радова објављених у протеклом обрачунском периоду (циклус од три до пет година). Додељени платни разред научном раднику важи само за један финансирани обрачунски период, и за наредни циклус он поново „креће од нуле”. Од квантума остварених, а од министарства прописаних, процењиваних и признатих или непризнатих бодова зависи то који ће му платни разред министарство доделити: исти, највиши, неки од виших, нижих, најнижи или, пак, нулти платни разред – онај који министарство не финансира, разред без зараде. Новоуведеним платним разредима фактички се укида значај научних звања чије се учешће у заради научника свело на симболично.

Сама административна мера, која је спроведена бирократски грубо без икакве припреме и јавне расправе о њеној сврсисходности тако да су многи научници били затечени њеном применом, битно се одразила на њихов материјални статус, а одразиће се, сигурно, и на одређивање пензионог основа. Kоефицијенти, којима се научни рад „нормира”, нису резултат студиозног процеса „мерења научног учинка” већ су одређени потпуно произвољно – директном нагодбом научника – политичара.

Наметнутим начином вредновања научног рада министарство не узима у обзир, односно брише свако дотадашње радно и научно искуство, минули научни допринос научника јер постаје свеједно да ли је научник на почетку, у средини или при крају каријере, какве су његове тренутне здравствене, радне способности, социјалне и породичне прилике и услови. У научним институтима у Србији материјално могу да опстану само здрави и релативно млади истраживачи, који су у стању да прате сурову квантификоманијску трку којом се спроводи и својеврсна здравствена и старосна дискриминација.

Број научних радова објављених у неком периоду (и на њему прикупљени број бодова) случајна је величина која може знатно да флуктуира. Потпуно је могућа ситуација да у периоду од године истраживач објави два рада, у следећем периоду 11, па у следећем пет радова итд. Примењујући уведени правилник, видимо да плата научника скаче од бедне до пристојне и обратно без могућности да он на то икако утиче. Он једноставно добро ради свој посао, а колико ће радова угледати светлост дана одлучује – срећа. Бављење науком тако постаје несигурна професија, стресан посао у којем научници морају да мисле још и о томе како и где „увалити” рад, само да их буде што више на броју. И да их бирократија министарства призна. Преко ноћи постали су интересантни румунски, пољски, чешки, индијски и други часописи које, истина, нико не чита, али им је рецензија слаба, па пролази све и свашта.

Политиком коју спроводи и која се своди на пуко прикупљање и пребројавање бодова – објављених научних радова, министарство подстиче хиперпродукцију, својеврсну научну инфлацију, која директно води прерастању квалитета у квантитет! Имајући у виду све поменуте мане већ пуне три године важећег новог начина одређивања зарада научника, као и чињеницу да је он у супротности са Законом о науци и Законом о раду, покренута је у академској заједници Србије иницијатива са захтевом да се исти укине и замени новим, у којем би плате научника поново биле везане за научна звања. Иницијативу је подржало 80 доктора и магистара наука из више од 30 научних институција широм Србије (види сајт: http://ljubai.users.sbb.rs).

То, међутим није крај приче. Последњих дана пробијају се из Министарства информације о новом пооштравању услова и критеријума за одређивање зарада научника у научно-истраживачком сектору српске науке.

Љубинко Игњатовић,
виши научни сарадник, Институт за физику,

Душан Николиш,
научни саветник, Институт за европске студије