Милијарда евра ЕУ за Србију

Србија ће у наредних пет година од Европске уније добити милијарду евра бесповратне помоћи из новог буџета ЕУ, или у просеку 103 евра по становнику. То је од 30 до 50 одсто мање него што је намењено Хрватској и Македонији (јер су већ стекле статус кандидата за члана ЕУ) али више него што су добиле остале земље региона, са изузетком Црне Горе (њој је одобрено 190 евра по становнику) рекао је јуче новинарима потпредседник владе Србије Божидар Ђелић.

Највећи део ове суме представљају средства такозване претприступне помоћи (ИПА) који треба да припреми државе кандидате и потенцијалне кандидате за коришћење структурних фондова ЕУ када постану пуноправне чланице. Оквирни споразум о коришћењу помоћи ЕУ јуче су у Београду потписали Божидар Ђелић, национални координатор ИПА, и Пјер Мирел, директор Дирекције за западни Балкан у Генералном директорату за проширење ЕУ.

Од пет компоненти ИПА, нашој земљи су, засад, доступне три (помоћ у процесу транзиције и изградње институција, помоћ за регионалну и прекограничну сарадњу и подршка тржишним реформама) док би нам се преостале две (за развој села и пољопривреде и за регионални развој) отвориле тек кад стекнемо статус кандидата за ЕУ, а то би, према Ђелићевим речима, могло да се догоди крајем идуће године, уколико дотле потпишемо Споразум о стабилизацији и придруживању. Као кандидат могли бисмо да добијемо од 50 до 100 одсто већу финансијску помоћ ЕУ!

Како је потпредседник владе објаснио новинарима, у прве три године половина од милијарде евра намењене Србији биће употребљена за друштвени и економски развој земље, четвртина за изградњу институција, петина за развој локалне самоуправе а преосталих пет одсто за регионалну и сарадњу са суседима.

Износ помоћи ЕУ за 2007. годину, нешто мање од 190 милиона евра, тек сада ћемо почети да користимо, мада су пројекти већ припремљени, а реч је, поред осталог, о 40 милиона евра за локалну самоуправу, 11 милиона евра за речни информациони систем на Дунаву (Коридор 7) по 10 милиона евра за избеглице, реформу хитне медицинске службе и смањење загађења из ТЕ "Никола Тесла", пет милиона евра за транспорт искоришћеног горива из Винче... У наредној години ће средствима ЕУ бити финансирани пројекти развоја локалне инфраструктуре, образовања одраслих, борба против корупције и за заштиту животне средине, подршка медијима...

Сви пројекти морају бити у складу са приоритетима из Европског партнерства, и о њима следе консултације представника ЕУ и владе Србије, која је одговорна за управљање овим средствима, рекао је Мирел. Он је, одговарајући на питања новинара, нагласио да искуство са осталим земљама које су користиле ЕУ фондове показује да су планирање и припрема пројеката од кључног значаја (многе су локалне власти имале сјајне замисли, али нису умеле да их преточе у конкретне пројекте) као и конкурентност и транспарентност у одабиру пројеката.

Ђелић је додао да у Србији досад није било злоупотребе средстава ЕУ, да смо искористили 93 одсто пара које су нам биле намењене, и да ће наредних месеци широм земље бити организована кампања упознавања грађана са условима конкурисања за фондове ИПА. Он је истакао да је ово највећи уговор о помоћи коју је Србија икад добила, да помоћ није условљена никаквим политичким претпоставкама и да нема никакве везе са процесом преговора о будућем статусу Косова,

Мирел је објаснио да је ЕУ овако великодушна јер је и у њеном интересу да помогне Србији у процесу придруживања Унији и у економској транзицији и пратећим реформама, што све води наставку изградње мирне, стабилне и напредне Европе, започете пре пола века. Он је подсетио да је потписивање споразума трећи корак који је протеклих недеља Србија направила у погледу приближавања ЕУ (претходна два су парафирање Споразума о стабилизацији и придруживању и потписивање споразума о визним олакшицама).