Упокојење ,,Тесле"

Првог новембра 2007. године Влада Србије је, на предлог Министарства науке, донела одлуку о обустављању даљег финансирања из буџета изградње Акцелераторске инсталације "Тесла" (АИТ) у Институту за нуклеарне науке "Винча". Ова одлука представља највећу дугорочну штету икада нанету српској науци, посебно физици као њеној најуспешнијој грани. Одлука о прекиду изградње донета је на основу извештаја Комисије за процену оправданости даљег улагања у АИТ, састављене од чиновника неколико министарстава. Упркос року од 60 дана који јој је Влада дала, Комисија је свој посао радила свега две недеље, пред сам истек овог рока. За то време обављен је само један обилазак објеката и постројења у "Винчи" и посао окончан без озбиљног разговора с реализаторима пројекта. Осим тога, Комисија је игнорисала мишљење Одбора за праћење реализације пројекта "Тесла" – репрезентативног стручног тела именованог од Министарства науке, које је у дужем периоду пратило реализацију пројекта – у коме се, након детаљне анализе, предлаже наставак и што бржи завршетак изградње АИТ. Такође је игнорисана и подршка изградњи АИТ коју је Влади Србије упутило 14 угледних страних стручњака у области акцелераторских технологија са конференције одржане у октобру на Сицилији. На тај начин дошло је до брзоплете и стручно неутемељене политичке ликвидације највећег пројекта у нашој науци.

Шта је АИТ и зашто је затворена? Акцелераторска инсталација "Тесла" је пројектована као високотехнолошко вишенаменско научно-медицинско постројење за производњу, убрзавање и коришћење јонских снопова средњих енергија. Научни програми коришћења АИТ требало је да обухвате истраживања у фундаменталним наукама (физика, хемија и биологија), развој нових материјала и нуклеарних технологија. По посебним програмима који су припремани од 2002. до 2006. године у сарадњи са стручним тимовима Министарства здравља, АИТ је требало да буде коришћена у медицинске сврхе за производњу радиоизотопа и на њима базираних радиофармацеутика који се користе у нуклеарној медицини за рану дијагностику малигних обољења. Посебан медицински програм коришћења АИТ требало је да буде протонска терапија плитколежећих тумора, посебно тумора ока, за шта алтернативних могућности нема у ширем региону југоисточне Европе. Са новом инфраструктуром, Институт у Винчи требало је да постане експериментална база универзитетског образовања у природним и техничким наукама и један од стубова међународне научно-технолошке сарадње Србије, а медицински програми примене АИТ, са перспективом израстања у регионални центар за дијагностику и терапију, својим комерцијалним карактером би покривали део трошкова погона, одржавања и развоја система.

Само шест месеци мандата и две недеље рада било је потребно новом Министарству науке, састављеном први пут након демократских промена на партијски чистој основи, да стави тачку на 18 година изградње и улагања, праћених успонима, падовима и невољама кроз које је читаво друштво прошло. Остало је непознато на основу чијих препорука је владина комисија одлучивала, имајући у виду да је одбацила сва стручна мишљења, потписана пуним именима и презименима, којима су чињени покушаји да се предупреди овај талас деструкције. Ако су игнорисали ставове ректора и проректора Београдског универзитета, управе Института "Винча", професора медицине, физике, биологије, техничких наука и 14 иностраних експерата, ко су били ауторитети који су затворили "Теслу"? Јесу ли сачинили и потписали било какав озбиљан стручни документ који образлаже зашто пројекат треба обуставити? Или је комисија владиних чиновника све ово урадила по нечијој унапред донетој политичкој одлуци, или можда тек тако, сама од себе, сасвим арбитрарно и самовољно?

Коначно, ако је већ на неки начин установило да је завршетак АИТ сувише скуп за буџет Србије, Министарство науке је могло да предузме читав низ иницијатива пре одлуке да напусти и у старо гвожђе баци 80 одсто изграђене модерне научно-медицинске инсталације са пратећим инфраструктурним објектима. Почев од регионалног или неког стратешког партнерства у завршетку и експлоатацији, па све до мултилатералних иницијатива у програмима Европске уније и НАТО-а, у којима Србија однедавно учествује. Уместо таквих напора и озбиљне стручне, аргументима поткрепљене анализе и одговарајуће алтернативе за људе и материјалне ресурсе уложене у пројекат, пожурило се с "коначним решењем". За њим остају мучна питања. Зашто ће бити утрошено 30 милиона евра за набавку пет мини-циклотрона са пратећом опремом и грађевинском инфраструктуром за клиничке центре, а одустало се од АИТ за чије је медицинске програме потребно још пет милиона евра и 21 месец рада и која би имала, поред медицинске, и научну, образовну и развојну улогу? Зашто је Министарство здравља наједном одустало од заједничког концепта увођења ПЕТ и СПЕТ дијагностике са Министарством науке и Институтом "Винча", који је континуирано подржавало од 2002. до 2006. године? Како ће креатори државне политике надокнадити читаве каријере истраживача и градитеља уложене у изградњу "Тесле"? На крају, каква је будућност српске науке и њеног највећег института у коме се са таквом лежерношћу и лакоћом затварају велика истраживачка постројења?

Доцент Физичког факултета у Београду, помоћник министра науке у претходној влади