Типсаревић надиграо Монфиса

У тениском универзуму Јанко Типсаревић је као комета. Јавља се ретко, а појави се готово ниоткуда, засија као звезда и онда се опет губи из вида. Његов блесак је неколико пута био и заслепљујући, али увек кратког даха. И данас, осам година после подвига у јуниорској конкуренцији, Типсаревићев велики таленат остаје у сенци његове недоречености.

Колику ће реч овај наш тенисер да састави у Монте Карлу, на трећем од девет турнира у сезони из такозване мастерс серије, а првом од три на шљаци, тешко је да се предвиди. Нажалост, тако је, а почело је великим словом. У првом колу је савладао Француза Гаела Монфиса са 6:3, 6:1 за само 67 минута.

О нашем најбољем тенисеру Новаку Ђоковићу нећемо да користимо метафору о речима, него ћемо отворено да кажемо да се од њега очекују дела. Пошто је као трећи носилац био слободан у првом колу, лака победа против 31-годишњег Шпанца Оскара Ернандеза са 6:1, 6:2 за 68 минута већ га је одвела у осмину финала.

Типсаревић је имао и значајније победе и јуначка држања у поразима, али је јучерашња вредна зато што је постигнута против тенисера који је однедавно међу десет најбољих на свету. Будући да наш играч није више ни међу педесет, већ 56, његов успех се доживљава као изненађење у Монте Карлу односно пораз десетопласираног Монфиса се прихвата као глава фаворита. Типсаревићева победа, међуитм, јесте покриће да се на питање шта то француски играч, мимо беспрекорне атлетске грађе, има што наш нема одговори – ништа.

Иако је 22-годишњи Монфис од почетка сезоне играо врло добро, а Типсаревић испод очекивања, као да се наслућивао сјај комете на главном стадиону у Монте Карлу, као да је и Типсаревићу било јасно да је спреман за нешто крупно, за победу против Монфиса, зашто да не. Није почело добро. Француз је први начинио брејк и повео је с 3:1. То га је можда и уљуљкало, а нашег тенисера није поколебало. На шљаци, најспоријој подлози, стрпљење је најчешће мајка успеха, а Типсаревић управо тако и кренуо да се влада. Монфисове грешке су биле све чешће, чак и почетничке из његовог поузданог оружја форхенда. Типсаревићу је припало следећих шест гемова то јест Монфису још само један до краја сусрета односно тек 12 поена. Био је потпуно надигран и избачен из такта. У Монте Карлу је учествовао пети пут узастопно, а само прошле године није испао на почетку, већ га је у осмини финала избацио Швајцарац Роже Федерер.

– Био сам очајан и због тога сам изгубио, шта да кажем више. Сезона на шљаци је тек почела. Има времена за победе, али морам да извучем поуке из силних грешака – рекао је Монфис.

Већ данас Типсаревићев супарник је другопласирани играч Италије на светској листи Симоне Болели (41. место), који је прекјуче победио најбољег шведског тенисера Робина Содерлинга (24) са 6:4, 1:6, 6:3. С овим Италијаном се није састајао, а сада има два пута – или ће да крунише подвиг и избори се за мегдан успешнијем из меча најбољег аргентинског играча Хуана Мартина дел Потра (5) и Хрвата Ивана Љубичића (66) или ће већ да нестане из вида.

Ђоковић, већ, мора да блиста непрестано. Сазвежђе његовог првог пратиоца Британца Ендија Мареја, четвртог „рекета” света, ионако је сјајније у последње време, а раздаљна између њих све мања (дели их само 170 бодова). Наш ас, како се то каже, бранећи поене из прошлогодишњег полуфинала, брани се и од Марејевог напада и мора да постигне више него његов вршњак, који је у другом колу, такође лако, савладао најбољег румунског тенисера Виктора Ханескуа (35) са 6:3, 6:2. Колико може Британац на шљаци, због које је опет упомоћ позвао прослављеног шпанског играча Алекса Коречу, некадашњег финалисту „Ролан Гароса”, видеће се у осмони финала. Играће против првог „рекета” Хрватске све бољег Марина Чилића (18) или прекаљеног Чеха Томаша Бердиха (25).

Ђоковић је сломио отпор шпанског играча (65. на листи), једног од седморице најуспешнијих у два кола предтакмичења, у неизвесном другом гему првог сета, који је трајао више од десет минута. После је игра нашег аса повремено била и егзибициона. Његов следећи противник биће победник данашњег сусрета Шпанца Алберта Монтањеса (36) и водећег играча Монака Жана Ренеа Лиснара (263), коме је организатор дао такозвани посебан позив за учешће. Он је савладао најбољег белгијског тенисера Кристофа Рохуса (62) са 6:2, 6:2, а Монтањес је надиграо земљака Николаса Алмагра (20) са 7:6 (8:6), 4:6, 7:6 (7:5).

Г. А.