Острово уз „Двор”

Једино подземно складиште гаса у Србији о коме се прича већ 25 година а мало улаже, „Банатски Двор”, могао би да добије и алтернативу – подземни резервоар гаса у Острову код Пожаревца, сазнаје „Политика” из извора блиских Министарству енергетике.

Управо је на ту локацију мислио и Душан Бајатовић, директор „Србијагаса”, када је прошле недеље најавио да ће наведеном министарствуи влади предложити да се у наредних неколико година размотри изградња још једног складишта, које би обезбедило снабдевање гаса на нивоу шестомесечних резерви.

Иако Бајатовић није желео да прецизира о којој локацији је реч, у ресорном министарству потврђују да се ради управо о Острову, које је још 2003. године било спремно за прве инвестиције. Острово је за сада, како је потврђено, само једна од могућности за складиште.

Према речима Небојше Лемајића, саветника директора Јавног предузећа „Транснафта“, који је упознат с детаљима пројекта Острово, лежиште је откривено почетком 2000. године. Одмах је урађено испитивање потенцијалних резерви гаса и утврђено да би дневно могло да се произведе око 200 милиона кубика, што је било довољно да се озбиљно размишља о новом складишту .

– У Острову су тада утврђене солидне залихе гаса исплативе за експлоатацију на основу којих су експерти локацију оценили као погодну за изградњу великог подземног складишта гаса –појашњава Лемајић.

Испитивања су показала да је у питању локалитет који располаже капацитетима за експлоатацију у наредних дванаест година, са дневним количинама од десет хиљада кубика гаса.Исплативост инвестиције је према тадашњим показатељима била један према седам, уз констатацију да би експлоатација гаса могла да почне већ наредне године.

На овом налазишту откривене су и резерве нафте парафинског порекла, а у плану је био и почетак радова на изградњи регионалног гасовода за Пожаревац и Смедерево.

Упитан зашто се са инвестицијама није кренуло 2003, ако је већ све било спремно, Лемајић нема објашњење, додајући да би данас морала поново да се обаве испитивања. Једино тако може да се утврди како се лежиште понаша, али је неопходно и да се ураде нова тестирања на бушотинама.

Лемајић каже да је цела прича на дугом штапу, јер не постоји ни гасни прикључак којим би се гас доводио до складишта, а који би требало да буде изграђен према Смедереву. Он напомиње да је заправо идеја била да се на овај начин обезбеди довољно гаса за једног од највећих потрошача овог енергента „Ју-Ес стил”, посебно у зимским месецима како се високе пећи и производња не би гасиле у случају евентуалне гасне кризе.

Упућени у гасне прилике у Србији су, међутим, скептични и верују да ће и ова прича о Острову бити искоришћена за потребе политичког маркетинга, као што је то чињено годинама с „Банатским Двором”.

Не треба пренебрегнути ни чињеницу да се у близини „БанатскогДвора” (чији је капацитет око 800 милиона кубика гаса годишње) налазе још четири испражњена лежишта гаса. Својевремено је било у плану њихово повезивање са Банатским Двором чиме би се добио подземнирезервоар гаса европског значаја.

Реч је о испражњеним лежиштима у Житишту (капацитета 400 милиона кубика), као и пољима „Бегејци” један, два и три (капацитета од 180 до 350 милиона кубних метара гаса).

У близини Банатског Двора су и лежишта „Тилва“, „Итебеј“,„Међа три“ и „Мокрин“. Својевремено је један руски институт радио анализе за све наведене локације којима се доказује да могу бити посебна складишта гаса.

Систем гасних складишта,међутим, вреди градити само ако ће се он користити у спрези са гасоводом, те би управо и то могао бити један од разлога зашто руски „Гаспром” планира да цеви за Јужни ток положи преко Србије.

Капацитет потенцијалног система подземног складишта гаса у Војводини процењује се на 2,5 до три милијарде кубних метара гаса.