Загрљај као лек

Старо питање које родитеље широм света мучи од памтивека а које гласи треба ли уплакану бебу утешити загрљајем или је оставити да плаче добило је најзад недвосмислен одговор. Да! Родитељи треба бебеда заштите загрљајем преносећи им љубав, сигурност и топлину.

У истраживању које је спроведено на универзитету у Фиренци и у болници Мајер закључује се да превише плакања детету одузима кисеоник што представља велики ризик за неуролошки апарат, посебно када је реч о прерано рођеној деци (пре 37. недеље трудноће) и деци која имају мање од два и по килограма. То је траума која може да изазове заостајање када је реч о пажњи и схватањима у каснијем предшколском и школском узрасту.

У истраживању су коришћени инфрацрвени спектроскоп, којим се мерила церебрална оксигенација, микрофон, којим се регистровао плач, апарат за мерење периферне оксигенације и откуцаји срца са сензором аплицираним на ногу новорођенчета, а овакво коришћење технике је омогућило егзактну слику онога што се догађа кад дете плаче.

Полазна теза истраживача била је да продужени плач бебе може да изазове деоксигенацију крви, што у ситуацији када мозак тако малог детета још није развијен у потпуности за последицу може да има озбиљне еволутивне проблеме.

Експлицитан савет научника сада је да у потпуности треба занемарити предрасуде и различита мишљења о томе да ли треба или не треба бебу пустити да плаче која су се разликовала кроз историју или у зависности од културе земље. Ако је дете веома мало, оно плаче јер је то једини начин да манифестује неки реалан проблем. Зато покушајте да схватите шта се догодило, шта смета вашој беби и како можете да јој помогнете. Последње тенденције на педијатријском пољу оријентисане су на савете родитељима да следе свој природни инстинкт и да децу у таквим случајевима заштите загрљајем преносећи им љубав, сигурност и топлину.

С. М.