У клупско чланство само уз – препоруке

Наша спортска руководства су у небраном грожђу. Прилике су се из корена измениле, па модел из доба социјализма више није делотворан.

На питање чиме га заменити још немамо одговор. Узоре видимо у иностраним клубовима, а заборављамо да оно што цвета у једном поднебљу, не мора и у другом.

Калемари клубова код нас не показују занимање за наше старе сорте, иако су обилато давале плодове. Од њих могу да се узму пелцери, који би се примили и у садашњим условима. У последње време се, на пример, ломе копља око  чланова клуба и њихових права и обавеза.

Ево како су то предвиђала Правила (на жалост, одавно је у употреби туђица: статут) Београдског спорт клуба из 1932. Одељак „Чланови” почиње разврставањем: „Чланови Клуба могу бити: а) оснивачи, б) почасни, в) добротвори, г) утемељачи, д) редовни и ђ) помажући” (чл. 4).

У петом члану су набројани оснивачи (клуб је основан 1911. и постојао је до 1945), а у шестом је дат критеријум за другу групу: „Почасни чланови могу бити само они који су својим заслужним радом допринели напретку клуба и његовим циљевима. Почасне чланове бира Скупштина, по предлогу Управног одбора и то: за почасног претседника, или почасног члана”.

У седмом је истакнуто: „Добротворима постају они чланови који положе клубу једном за свагда у новцу или материјалу 5.000 динара. Утемељачима, пак, постају они чланови који на исти начин положе клубу 2.000 дин.” Наредни члан каже да о њиховом пријему решава Управни одбор, а следећим се саопштава да су све те групе чланова ослобођене плаћања чланског улога.

Десети члан гласи: „Редовни чланови су они који активно учествују у спортском вежбању и утакмицама, или су на други начин лично ангажовани у раду и функцијама клуба”. У чл. 11. пише: „Помажући су чланови они који се као такви у клуб упишу и редовно плаћају свој члански улог”.

У 12. члану је, из садашњег угла, врло занимљива одредба: „О пријему у чланство редовних и помажућих чланова решава, по предлогу најмање једног редовног члана, Управни одбор“. То јест, члан клуба није могао да постане ко год хоће.

Тринаести члан је прописивао: „Редовни и помажући чланови плаћају месечни члански улог од 20 или 10 дин. према одлуци Управног одбора и при упису уписнину од 20 дин. Плаћање чланског улога обавезно је за чланове, али Управа може поједине редовне чланове ослободити плаћања улога. Неуредност плаћања улога повлачи, по решењу Управног одбора, брисање из чланства.” Клупски Правилник (чл. 11), штампан заједно са Правилима, наводи да од плаћања чланарине могу да буду ослобођени „сиромашни редовни чланови“.

Четрнаестим чланом Правила је обезбеђено да „редовни чланови не могу бити истовремено и чланови неког другог сличног спортског клуба или ког спортског форума, сем по одобрењу Управног одбора. Члан који би супротно поступио може по решењу Управног одбора бити брисан из чланства клуба.”

Чланови су имали следећа права: „Оснивачи, почасни чланови, добротвори и утемељачи имају право решавати на Скупштинама и могу бити бирани за часнике клуба. Ови имају право на бесплатан улаз за све приредбе клуба” (чл. 15). „Помажући чланови имају право решавања на Скупштина и могу бити бирани за часнике клуба. Они имају права да се користе оним клубским повластицама за које реши Управни одбор. Сва права и повластице помажућих чланова условљени су уредним плаћањем чланског улога” (чл. 16).

У последњем члану тог одељка пише: „Редовни чланови активно учествују у животу клуба. Они имају сва права која и сви други чланови клуба. Редовни чланови, који су и чланови појединих секција, не могу бити бирани у Управни и Надзорни одбор. Сва права и повластице редовних чланова условљени су уредним плаћањем чланарине (чланског улога) или уредним вршење дужности“ (чл. 17).

У 23. члану (одељак „Органи клуба“) одређено је да „Скупштину сачињавају сви чланови”. Данашњи клубови би то могли да искористе као мустру и бар једно питање скину с дневног реда.

-----------------------------------------------------------

Гинеколог на челу најчувенијег клуба

БСК је израстао у наш најмоћнији клуб под руководством др Светислава Живковића (Ниш, 1895 – Мељине код Херцег-Новог, 1978). Члан клуба је постао 1923. и одмах изабран за председника надзорног одбора. После само шест месеци указано му је поверење да буде председник управног одбора и на тој дужности је био непрекидно до 1938. У два наврата је био и на челу Београдског лоптачког подсавеза (1929-1930. и 1935-1936).

Као гинеколог (потицао из лекарске породице) има је санаторијум на чијем је месту сада Гинеколошко-акушерска клиника „Народни фронт” у Београду. У Другом светском рату је био заточен у Маутхаузену, а по повратку у земљу се преселио у Херцег-Нови. Иако се тада повукао из спортског живота његов допринос фудбалу није заборављен. Поводом пола века постојања Фудбалски савез Југославије му је 1969. доделио Специјалну златну плакету, а Београдски фудбалски савез га је 1970, за исти такав свој јубилеј, наградио Златном плакетом.

-----------------------------------------------------------

Оснивачи Београдског спорт клуба

У Правилима БСК из 1932. као његови оснивачи (чл. 5) наведени су: „Андра Јовић, инж., Јеврем Пантелић, журналиста, Јосип Папо, трг., Димитрије Стаменковић, банкар, Ђорђе К. Поповић, Бошко Крстић, Божидар Тодоровић, Душан Милошевић, Милош Петровић-Обућина, Никола Стефановић, Божидар Ј. Станковић, Милета Б. Недић и Велибор Андрејевић”. У клупском Правилнику (чл. 7) изричито је речено: „Листа чланова – оснивача дефинитивна је и не може се повећавати”.

И. Цветковић