Исидора је на добром путу

Пред београдском публиком, вечерас на Коларцу, поново је Давид Порселајн. Подсетимо, не тако давно био је он пола године шеф-диригент Симфонијског оркестра и Хора РТС, али овога пута испред њега ће бити Београдски гудачки оркестар "Душан Сковран". Неке старе везе са српском музиком нису покидане, а посебно је актуелна сарадња са нашим најмлађим академиком, композиторком Исидором Жебељан. И тек лако прелиставање биографије овог уметника открива нам једног "летећег Холанђанина", који је са диригентском палицом пропутовао светом, радио са многим оркестрима, често и веома познатим.

Његово име срећете и у класици, и у савременој музици, у опери, балету... И педагогија је, наравно, незаобилазна. Чак је и аутор две књиге из области флаутске педагогије. Осим у својој земљи, чији је један од водећих диригената, Порселајн је пуно радио са оркестрима у Великој Британији, Немачкој, Аустралији... Концерт је, рекосмо, вечерас у Коларчевој задужбини, али ми смо разговарали у "Сава Центру", у паузи пробе, где смо диригента затекли окруженог младим Сковрановцима.

Знатан део свог живота провели сте на путу, у концертним дворанама и театрима. Где је данас ваша "лука" у коју се враћате?

Некад је то био Амстердам, а већ три године једно мало, мирно место у његовој близини. Нисам везан ни за један оркестар, слободан сам диригент, али врло запослен. Доста путујем и везан сам, рецимо, за познату немачку дискографску кућу CPO. Пуно радим за њих, а такође сам веома преокупиран и савременом холандском музиком.

Некад Вас је и овде било. Да ли сте досад дириговали оркестром "Душан Сковран"?

Не, први пут сам са овим гудачима. Млади су и ја то баш волим. Са таквима радо радим. Тим пре што су ово добри свирачи и пуни су ентузијазма.

Колико знамо ваше прво представљање београдском аудиторијуму било је на Бемусу…

Да, било је то 2003. године, када сам дириговао Београдском филхармонијом. Две године после, неко време био сам шеф-диригент Симфонијског оркестра РТС. Али, није било новца и... Међутим, занимљиво је: ја сам у Београду, и на Коларцу, био и јако, јако давно. Чак се не сећам када је то тачно било. Чини ми се 1965, или је то можда била 1967. година. Наша влада нас је послала да боље упознамао дешавања у тадашњој Југославији. У културној сфери. Нисам био никаква CIA (каже кроз смех). На Коларцу сам, дакле, био само диригент у публици. Магловито се сећам да је то био фестивал савремене музике и да сам на концерту слушао Бритнов Ратни реквијем.

Оно чега се свакако добро "сећате" јесте сарадња са нашом Исидором Жебељан. Чиме вас осваја њена музика?

Исидорина музика је нова, атрактивна, а не узнемирава. То је музика која се далеко чује, краси је енергија и ритам ових источних страна Европе. За разлику од многих савремених дела, њена имају добру релацију и са широм публиком. Исидора је уметник који иде добрим путем. Ја сам више пута дириговао њене композиције. Са Јаначековом филхармонијом из Остраве недавно сам снимио већи део материјала за ауторски CD Исидоре Жебељан, а томе ћемо придодати и "Скомрашку игру", у извођењу београдских музичара. То је један важан интернационални пројекат, са немачким издавачем. Надам се да ће наредне године овај CD бити на тржишту.

Каквих је још Ваших искустава било у просторима српске музике?

Није ми лако сетити се свих имена, али је занимљиве музике било. То је, рецимо, дело Љубице Марић, затим, био сам диригент на ауторској вечери Душана Радића. И у Холандији сам представљао вашу музику, рецимо, професора Исидоре Жебељан...Трајковић се зове...Ако се добро сећам?

Ваша каријера – то је један широки музички спектар. Освајали сте и награде за најбољег оперског диригента, били сте музички директор и диригент славног Холандског плесног театра (NDT)... Где сте данас у том вашем шароликом свету музике?

Некад ми је била најближа романтична музика, док данас преферирам савремени звук. За оперу немам више довољно времена, тек једна-две представе у две сезоне. Иначе, највише сам дириговао Пучинија, Вагнера и Вердија. NDT и кореограф Јиржи Килијан, то је врх у игри, такође и Нурејев са којим сам радио, а било је у тој причи и Баланшина... То вам је довољно за цео живот.

--------------------------------------------------------------------------

Две симфоније први пут