Чврсте споне Црне Горе и Србије

Нема ниједне области у којој Црна Гора не може сарађивати са Србијом. То је показао и споразум двеју влада о сарадњи у области одбране, који је пре неки дан потписан у Подгорици, као и дефинитиван договор са Владом Србије о изградњи модерног граничног прелаза на Гостуну. Јасно је да је Србија најзначајније тржиште за црногорски туризам. Била је то и у оним годинама када су нас на другим дестинацијама готово заборавили, то је и сада када бележимо најбоље туристичке сезоне у последњим деценијама. Међусобна сарадња могућа је у саобраћајном повезивању и стављању у пуну функцију Луке Бар, а са Србијом у вези је и део наших енергетских потенцијала. Видим велики обострани интерес да ту сарадњу из дана у дан чинимо конкретнијом – каже у интервјуу за "Политику" председник Владе Црне Горе Жељко Штурановић.

Да ли је Црна Гора отворена за инвестиције из Србије?

Наравно да смо отворени за инвестиције из свих земаља, па без икакве сумње и из Србије. Недавно је на наше тржиште телекомуникација ушао трећи оператер мобилне телефоније, и то управо из Србије. Још низ значајних инвестиција из Србије стигло је у Црну Гору.

Србија је исказала интересовање за улагања у Луку Бар и Жељезницу Црне Горе?

Прошлог уторка смо усвојили програм реструктурисања барске Луке са намером да у наредном периоду уђемо у процес приватизације. Ускоро ћемо исто учинити и са Жељезницом. Очекујемо озбиљне инвеститоре, а свакако и из Србије.

Да ли ће ли се коначно градити аутопут Бар–Бољари, према Србији?

Влада је успела у минулој години да разреши неке дилеме око капиталних инвестиција попут водоизворишта са којег ће се снабдевати регионални водовод за приморје, трасе аутопута према северу, депоније за чврсти отпад и друге. Од две опције изградње аутопутева – јадранско-јонске и оне према северу – дали смо приоритет овој другој како бисмо уравнотежили регионални развој и изградњом модерне саобраћајнице створили услове за валоризацију туристичко-привредних и других потенцијала севера Црне Горе. У току је израда пројектнопланске документације, а у октобру 2008. планиран је почетак радова на терену.

А хидроелектране на Морачи?

Црна Гора има дефицит електричне енергије од близу 40 одсто. Надокнађујемо га увозом, али – увезена струја је све скупља, јер је дефицит присутан у многим земљама региона, па се та висока цена прелива на рачуне крајњих потрошача. С друге стране, то знатно увећава наш спољнотрговински дефицит. Због тога су потребни нови извори електричне енергије. Треба имати у виду да је Црна Гора искористила свега 17 одсто хидропотенцијала, док је тај проценат у Србији далеко већи. За које ћемо се нове изворе определити, одговор ће дати струка, и то након довршетка два капитална документа – Просторног плана до 2020. и Стратегије развоја енергетике до 2025. који су након јавне расправе сада у завршној фази. Посебну бригу водићемо о заштити животне средине и одрживом развоју.

Како оцењујете досадашњи ток приватизације?

Променом власничке структуре, која је убрзала економски развој Црне Горе, дошли смо до директних страних инвестиција, до нових технолошких решења у компанијама и обезбедили да наша привреда буде конкурентна на ширем простору. До сада су у Црну Гору инвестирале компаније из 47 земаља од чега смо приходовали око 700 милиона евра, док су уговорене инвестиције износиле преко милијарду. Поменућу "Дојче телеком", "Матав", "Интербру", "Хеленик петролеум", "Аман рисортс", Питера Манка, "Хит", "Триглав", "Иберостар", "ИМ Плус", "Даидо метал", "Сосијете женерал"... Те компаније су временом више инвестирале него што су планирале, што говори да смо створили јако добар и поуздан економски амбијент. Само у овој години добили смо 1.200 евра страних инвестиција на сваког становника Црне Горе, по чему смо лидер у региону и шире.

Које грешке нећете поновити приликом продаје преосталих шездесетак неприватизованих предузећа?

У завршној фази приватизације посебно ћемо водити рачуна о висини инвестиција са аспекта заштите животне средине, као и о квалитетним социјалним програмима, како би на одговарајући начин били збринути могући вишкови запослених. За разлику од почетних фаза приватизације, пре десетак година, Црна Гора је сада у ситуација да бира компаније које представљају бренд на светском тржишту.

Да ли је одустајање од приватизације ЕПЦГ-а грешка или мудар економски потез?

Нисмо одустали! Стратегија развоја енергетике даће одговор који модел приватизације Електропривреде треба изабрати и до које границе ће бити реализован. Одустајање од приватизације Термоелектране "Пљевља" резултат је околности које су добро познате – Скупштина Црне Горе је донела такву препоруку, а Влада је прихватила.

Недавно сте признали да ће инфлација бити већа од пројектоване. Шта је узрок оваквом тренду?

Тачно је да ће инфлација у овој години бити већа од пројектоване, али то није никаква специфичност црногорске економије. У вашем листу недавно сам прочитао текст "Баук инфлације кружи Европом" који се веома аналитички бави овом темом. Неке објективне околности, пре свега поремећаји на регионалном и светском тржишту, довеле су до раста цена у малопродаји. Сви добро знамо да је суша погодила све пољопривредне произвођаче, па и највеће светске извознике пшенице, што је узроковало раст цена. Такође, цена нафте на светској берзи је од почетка ове године порасла за око 50 одсто, а Црна Гора све количине мора да обезбеди из увоза. Поред овога, реформом заједничке европске пољопривредне политике смањене су или укинуте субвенције за извоз, што је поскупело поједине артикле.

Како ћете заштитити угрожени стандард грађана?

Пуну пажњу посветићемо расту спољнотрговинског дефицита, разликама у регионалном развоју, недостајућој инфраструктури, па смо донели и посебан програм санације негативних утицаја. Нисам задовољан што један број наших грађана има низак животни стандард и што није повећан квалитет њиховог живота. Чврсто сам уверен да ће у наредном периоду све већи број грађана и на свом породичном буџету осетити ефекте укупног економског развоја.

Шта је конкретно урађено на сузбијању корупције и може ли процес придруживања Црне Горе европској породици бити успорен, нарочито након извештаја европских организација о овом проблему?

Влада је припремила велики број закона који су донесени у Скупштини, а који за циљ имају борбу против криминала и корупције. Уверавам вас да све активности ове владе воде ка јачању државних институција које ће моћи да препознају све софистицираније облике криминала и адекватно одговоре на криминалне или корупционашке активности. Наш пут ка европским и евроатлантским интеграцијама не може због тога бити успорен. Подсетићу да смо у рекордно кратком року потписали Споразум о стабилизацији и придруживању и током наредне године аплицираћемо за стицање статуса земље кандидата.

Зашто су Црној Гори потребни Партнерство за мир и улазак у НАТО, и да ли такву одлуку треба донети у парламенту или на референдуму?

Чланство у НАТО-у донеће Црној Гори додатне предности у односу на оне које смо остварили уласком у Партнерство за мир. Свака држава чланица добија чврсту гаранцију да ће њен суверенитет и територијални интегритет бити очувани. У оквиру НАТО-а, Црна Гора ће се укључити и у велики број невојних активности – обуку за борбу против тероризма и свих облика криминала, јачање способности да одговоримо на природне, еколошке и друге кризе, научну и технолошку сарадњу... Позитиван је утицај на туризам и екологију, што потврђује и податак да су осам од десет најуспешнијих туристичких земаља света чланице НАТО-а. Коначну одлуку о уласку у НАТО треба да донесе Скупштина.

Последњих недеља имали сте динамичну дипломатску активност, посебно на регионалним скуповима у Скопљу (ЦЕФТА) и Софији (ЦЕИ). Колики значај влада придаје регионалној сарадњи?

Црна Гора добро зна да је регионална сарадња предуслов ширих интеграција. Ова влада је препозната као активан и конструктиван партнер свима у региону, биће то и убудуће, јер цео наш регион видимо у перспективи као део европске породице. На том путу једни другима можемо пуно да помогнемо. Спремни смо да нашу помоћ понудимо свима, а исто тако да је, без икаквих комплекса, и затражимо од оних који нама могу помоћи. Отуда и интензивна комуникација са суседима, кроз регионалне иницијативе, али и кроз билатералне сусрете.

Можете ли нам, на крају, рећи још нешто о плановима владе за идућу годину?

Настављамо изградњу модерне демократске државе, са јаким институцијама. Јачаћемо административне капацитете, подизати животни стандард, даље афирмисати Црну Гору на међународном плану... До краја марта усвојићемо стратешки документ – Национални програм за интеграцију у ЕУ, у чију израду је укључено преко 300 владиних службеника и више од 40 европских експерата. Почећемо да реализујемо пројекте аутопута према северу, регионалног водовода, довршићемо процес укључивања Црне Горе у СТО и у другој половини 2008. постати пуноправни члан. Аплицираћемо за чланство у ЕУ. Планирамо да почетком 2008. донесемо веома амбициозан програм рада владе за ту годину, чији ће највећи део бити посвећен доношењу великог броја закона и других прописа у циљу квалитетне имплементације Споразума о стабилизацији и придруживању и новог устава наше државе.

--------------------------------------------------------------------------

Двојно држављанство

Уставни рок за решење тог питања је годину дана и почели су разговори две владе о томе. Након што је наш министар унутрашњих послова недавно, на неформалном састанку са колегама у Београду, иницирао рад на таквим споразумима са свим државама насталим из бивше СФРЈ, из Србије смо добили почетни предлог у виду споразума бивше државне заједнице СЦГ и БиХ. Сличан документ понудили су нам и из Хрватске, као основу за даље усаглашавање. На основу понуђених докумената наши експертски тимови радиће на решавању овог питања у складу са међународним стандардима и нашим интересима и потребама.