Нема славе без хитова

Хрватска поп рок група „Фит” одржаће свој први солистички концерт у Београду после деветнаест година. Иако формиран 1982. године, „Фит” је, стицајем околности, објавио само два студијска албума. Релативно кратак период дискографске активности није спречио овај бенд да постане један од популарнијих састава у Београду, у периоду крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века.

Сутрашњи наступ „Фита” у Дому омладине, биће и својеврсна најава новог студијског албума који група планира да објави до краја године.

У разговору за наш лист, певач и фронтмен „Фита” Давор Лукас открива да је веома узбуђен пред сутрашњи концерт, и да је убеђен да ће на њему, поред потенцијално нове публике, видети и нека стара, добро позната лица.

На питање како објашњава необичан податак да је састав крајем осамдесетих био интересантнији београдском него хрватском тржишту, наш саговорник каже:

– Ријека јесте велики град, али, у неку руку, бенд поникао са тих простора није имао ту „тежину”, као групе настале у Београду, Сарајеву или Загребу. На неки начин, били смо егзотични за Београђане. Осећање је обострано. Ми јако волимо Београд, ту смо доживели најсветлије тренутке своје каријере. Он је био и остао велики музички центар, који изузетно утиче на укус омладине.

Лукас истиче да је тешко набројати све музичаре из Београда који су му временом постали и добри пријатељи.

– Музички пут „Фита” сигурно би био много сиромашнији да није било људи попут Милана Младеновића и осталих из „Екатарине Велике”. Ту су и наши драги пријатељи из „Октобра 1864”, Кики из „Пилота”, Ђуле ”Ван Гог” и многи други. Покушај да се сетим свих драгих људи био би бесмислен, сигурно бих неког заборавио.

Широј јавности мање је познат податак да је управо Милан Младеновић продуцирао први албум групе „Фит” – „Уз ријеку”.

– Ми смо се упознали у периоду када је „Фит” и настајао. Поред тога што је Милан у неку руку био наш узор, још из времена „Шарла акробате”, временом смо постали добри пријатељи. Пуно ми значи што је човек са таквом харизмом сарађивао са нама. Сећам се нашег последњег сусрета у Београду, 1991. године. Седели смо и преслушавали нови албум „Екатарине” – „Дум-Дум”. Рат је био пред вратима, и сви смо то добро знали. Растали смо се са сузама у очима.

Лукас додаје да га не чуди што, поред старих фанова, и велики број младих људи „открива” „Фит”.

– Да, можда ће неки рећи: „Објавили су два албума, и”? Поента је у хитовима. Ми смо рок бенд који је на неколико албума имао неколико великих хитова. Смисао бављења овим послом је успостављање добре комуникације између бенда и његове публике. Наше песме су тај посао маестрално урадиле. Данас се показује њихова величина. Преко њих градимо диван однос са публиком.

Наш саговорник додаје да је добра атмосфера која је обележила повратнички концерт „Фита” у Ријеци, крајем прошле године, заправо била продукт обостране жеље за добрим проводом.

– Желимо да се проведемо једнако добро као и публика, зато и дајемо све од себе на концертима, а она то осећа и узвраћа нам позитивном енергијом. Тако ће бити и на сутрашњој свирци, то могу да обећам.