Српско млеко најскупље

Потрошаче је овог викенда, као хладан туш, пресекло још једно поскупљење. У ионако празну корпу јуче су бојажљиво стављали млеко по новој цени – дуготрајно кошта 80 динара, а свеже, кога је на рафовима било у мањим количинама, 62 за литар. Цена јогурта је у мањим трговинама коригована на 82 динара за литар. Све ово почело је првог дана викенда када су три велике млекаре "Имлек", "Суботица" и "Новосадска", које послују под капом Денјуб фудс групе, трговцима доставили нове ценовнике, како кажу великопродајних цена млека (ваљда мисле на произвођачке). Треће поскупљење млека у последња четири месеца изнуђено је, кажу, растом његове откупне цене, која је са 18 динара колико је износила пре шест месеци, сада скочила између 28 и 33 динара у зависности од квалитета.

Нисмо ли због суше, скупљих енергената и управо откупне цене млека почетком новембра имали већ једно поскупљење? И има ли оправдања за нове корекције цена ове намирнице?

– Цене сировог млека су од јуна до сада повећане за око 80 одсто. Повећање инпута и суша јесу разлози за повећање произвођачке цене. Досадашње корекције нису биле довољне, јер су их апсорбовали управо произвођачи. У току ове године држава није ниједном реаговала – није признала сушу као елементарну непогоду, а при том су смањене субвенције на млеко – каже Раде Прибићевић, директор корпоративних послова "Денјуб фудс групе" која код нас заузима око 35 одсто тржишта млека. Он напомиње да је на тржишту млека и на светском тржишту дошло до померања, између осталог је повећана потражња и до 200 одсто на глобалном нивоу.

После поскупљења уља, које се догодило пре недељу дана, и ова корекција цене млека, јогурта и млечних прерађевина, озбиљно је угрозила буџет потрошача. Није тешко предвидети како ће за овим, уследити поскупљења и производа на бази млека, јер тако смо навикли. У покрету потрошача Београда кажу да произвођачи основних животних намирница и те како користе објективно стање у земљи, те чим се створе и најмањи разлози за поскупљења, не пропуштају прилику да се окористе. У ову групу, не оклевајући, сврставају и млекаре, подсетивши да су пре неколико месеци обећали да нових корекција цена млека неће бити.

– Злоупотребе, монопол, картелско договарање или правдање високим трошковима не занимају много потрошаче. Знамо колики нам је буџет и да можемо све мање себи да приуштимо када је реч о храни – каже Петар Богосављевић из Покрета потрошача Београда.

Ако је дошло до глобалних промена на тржишту млека, како се правдају млекаре, како то онда Србија ову намирницу нуди по највишим ценама у односу на наше окружење? Када је реч о дуготрајном млеку, наиме, литар у Хрватској кошта између 65 и 66 динара, у Македонији око 69, у Босни и Херцеговини и Словенији, стаје невероватних 51 до 54 динара, док се само у Црној Гори може наћи за 80 динара, мада има млека и за 60 динара по литру.

Нове ценовнике су јуче истакли углавном сви мали трговци. У Делта малопродаји се млеко и прерађевине нуде по старим ценама, баш као и у другим трговинама већег формата. Да ли је реч о калкулисању или игри живаца, по принципу ко ће први да поскупи, показаће недеља пред нама.

Ову претходну, да подсетимо, између осталог су обележили раст евра и поскупљења јужног воћа на пијацама и калкулисања трговаца где још има прилике да се "уграде". Ако буду рачунали на податак да више од половине грађана Србије прима плату до просека који износи око 28.000 динара, тешко да ће имати простора за то. У корпи ће убудуће вероватно бити и мање млека, изузев у оним породицама са малом децом које ће се, зарад скупљег млека и јогурта, одрећи нечег другог.