Виртуози балетске игре

БАЛЕТСКА КРИТИКА
После неколико гостовања руских балетских уметника у "Сава центру", која по квалитету никако нису била репрезенти оног најквалитетнијег што руски балет данас има, коначно су стигли најбољи – прваци и солисти Бољшог театра из Москве, као и Маријинског театра и трупе Бориса Ејфмана из Санкт Петербурга. Програм је био богат, конципиран у чак четрнаест кратких одломака, углавном дуета из познатих класичних и неокласичних балета са репертоара ових балетских кућа.
Велики хендикеп сцене "Сава центра" када је у питању оваква врста програма јесте тај што се, у недостатку сценографије, губи дух и атмосфера позоришта, а то највише штети одломцима из класичних балета чији богати костими онда креирају превелики контраст на празној, црној сцени. Такође, у оваквим приликама користи се музика са траке која тешко може да компензује живо оркестарско извођење. Међутим када се гледалац навикне на дате услове, виртуозност и техничке бравуре руских играча чине да публика заборави на ове сценске недостатке.

Најјачи утисак оставила је првакиња Бољшог театра Ана Антоничева. Она је показала врхунско умеће у две попуно различите интерпретације – Смрт лабуда, где је приказала тананост, крхкост и сензибилност, играјући напета као струна у овој изузетно софистицираној кореографији Ваганове, као и беспрекоран Па де де из балета "Дон Кихот" где је блистала у улози самоуверене, разигране Китри, уз пратњу исто тако технички и сценски супериорног Андреја Уварова.

Ана Антоничева и Сергеј Филин, такође виртуозном игром, представили су се Па де деом из балета "Фараонова кћи", који је, као и већину чувених класичних балета из тог доба, кореографисао Маријус Петипа. Беспрекорну технику приказала је и Екатерина Осмолкина са Ајдаром Ахметовим у Па де деу из балета "Диана и Актеон" истог кореографа. Ови технички беспрекорно одиграни дуети могли су да се посматрају са потпуном опуштеношћу, јер се код ове класе играча омашке ретко дешавају. Мушки солисти приказали су тешке, са лакоћом изведене скокове, а играчице одличне вртешке и брзу, технички беспрекорно чисту игру.

Публика је могла да види и одломак из Ејфмановог балета "Црвена Жизела", инспирисаног животом чувене руске балерине Олге Спесивцеве, у узвођењу Елене Кузмине и Јурија Ананијана. Упечатљива и драмски изражајна била је и Илзе Лијепа у одломку из Петијевог балета Пикова дама. Првакиња Бољшог театра Надежда Грачова представила се, такође, мало савременијим поставкама – одломцима из Алонсове "Кармен свите" и Григоровичевог балета "Златно доба".

Једина примедба овом програму могла би да иде на рачун конзервативног избора балетских дела. Наиме, неокласични балети из којих смо видели одломке базирају се на старом експресионистичком стилу игре, пуном патоса, глуме и једне, мало патетичне, романтике која је у великој мери данас превазиђена. Наравно да ова дела имају своју историјску вредност и да их треба неговати, али је штета што наша публика није имала прилике да ове сјајне играче види у неким другачијим поставкама, попут неокласичних балета Џорџа Баланшина, (Бољшој театар их има чак седам на репертоару), затим дела Форсајта и Нојмајера која су на репертоару Маријинског театра. Овако, програм је био стилски једноличан, квалитетнији у извођачком него у кореографском домену.